Zamislite doček Nove godine ili proslavu Božićabez okićene jelke, bez šarenih ukrasa i gomile ukrasnih sijalica. Svi znamo da jelke imaju počasno mesto u ovim proslavama, ali put jelke od zimzelenog drveta do simbola praznika je bio dug i pun zanimljivih činjenica.
Zmizelene biljke se već hiljadama godina koriste u proslavama hrišćanskih i paganskih običaja. Pagani su ih koristili da ukrase kuće tokom zime kako bi bili podsećani na dolazeće proleće, dok su ih Rimljani koristili da ukrase hramove za vreme festivala. Hrišćani su zimzelene biljke koristili kao znak večnog života sa Bogom.
Božićne jelke
Nema podataka koji tačno mogu odrediti kada je jelka prvi put upotrebljena kao deo božićne tradicije. Veruje se da je to počelo pre hiljadu godina u severnoj Evropi. Mnoge jelke su tad bile okačene na plafonu i pričvršćene lancima. Oni koji nisu mogli sebi da priušte pravu jelku su ređali cepanice drveta u formu piramide i ukrašavali je papirom, jabukama i svećama.
U Viktorijanskoj eri svećice na jelci su predstavljale zvezde, a u nekim delovima Evrope se još uvek koriste kao ukrasi. Međutim, zbog straha od požara, 1895. godine su napravljene električne sijalice koje su menjale svećice.
Šljokice su korišćene za ukrašavanje jelke još od kad su jelke počele da se ukrašavaju. Razlika između današnjih i tadašnjih šljokica je u tome što su te bile napravljene od srebrnih opiljaka, ali kad su počele da se proizvode plastične šljokice brzo su zamenile srebrne.
Prve okićene jelke
Upotreba jelke u božićnim i novogodišnjim slavljima je prvi put dokumentovana 1510. godine u glavnom gradu Letonije, Rigi. O samoj ceremoniji nije poznato mnogo detalja, zna se samo da su na kraju proslave ljudi zapalili jelku.
Takođe postoji slika iz Nemačke, nastala 1521. godine, koja prikazuje biskupa kako jaše pored jelke koju ljudi nose kroz grad. Veruje se da je buskup predstavljao Svetog Nikolu. Prva osoba koja je jelku odnela svojoj kući, po običajima koje mi danas znamo, je bio sveštenik Martin Luter.
On je gledajući kroz krošnje drveća video zvezde koje su ga podsetile na Isusa, pa je drvo odneo kući. U Nemačkoj, jelke su bile ukrašavane jestivim stvarima, kao što su ušećerene jabuke i slatki hleb. Ali su kasnije počeli da prave staklene ukrase slične ovim današnjim.
Prva božićna jelka je u Britaniji postavljena za vreme vladavine princa Alberta. Dok je 1848. godine kraljičina božićna jelka bila objavljena u poznatim Londonskim novinama. Zbog toga je kult božićne jelke ubrzo postao popularan i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Veštačke jelke su postale popularne u ranom XX veku. U tom periodu postojale su čak i modne revije plastičnih jelki obojenih raznim bojama. Godinama ove jelke su pravljene od metala, papira, perja i različitih tipova plastike.
