“Opeka”: Da Užice opet bude grad murala!

    Zahvaljujući pobedi na takmičenju „Superste.net“, Udruženje građana „Opeka“ iz Užica dobilo je šansu da svoju zamisao sprovede u delo – a to je da njihov grad ponovo dobije na lepoti po kojoj je bio poznat, kao grad murala!

    murala
    Imaju razloga za ponos: Tim koji stoji iza projekta “Revitalizacija”

    Mlađa populacija nije upoznata sa činjenicom da je Užice nekada bio grad murala. Oni su krasili centar, ali i ostale delove grada. Međutim, kako su godine prolazile, ta vrsta umetnosti je u potpunosti zapostavljena. Mladi ljudi iz Užica okupili su se i oformili Udruženje građana pod nazivom „Opeka“ sa željom da povrate sjaj svog grada. Njihov projekat, simboličnog naziva „Revitalizacija“, koji se bavi crtanjem murala, ali i drugim aktivnostima, prepoznat je od strane donatora, „Erste banke“ i „Dokukino“ fondacije, te su pobedom na onlajn takmičenju „Superste.net“, dobili finansijska sredstva za sprovođenje svoje ideje u delo. Ali, to nije sve: ove godine je po prvi put održan i festival „Revitalizacija“ koji se nudio bogat kulturno umetnički sardržaj za mlade. Organizacija radi punom parom i ne planira da stane, a o samom udruženju, pobedničkom projektu, muralima i planovima za budućnost, za „Portal Mladi“, govorio je član udruženja, Uroš Marić.

    “Revitalizacija” je projekat koji se bavi obnavljanjem starih, ali i stvaranjem novih murala. Recite nam za početak, kako ste došli na ideju za projekat ovakve vrste?

    Ideja je došla kao jedan od načina da doprinesemo razvoju kulturne scene u Užicu. Na ovaj način smo postigli to da naš rezultat bude vidljiv, stalno prisutan kao i da inspiriše ljude i ulepša ima dan. U gradu postoje stari murali i to nam je bila inspiracija da pokrenemo tu ideju opet, a kako nije jednostavno i jeftino da se obnavljaju stari murali, u ovoj godini smo se fokusirali na izradu novih.

    Ovaj projekat je jedan od pobednika konkursa “Superste.net”. Kakvo je to iskustvo za vaše udruženje i kako je uticalo na razvoj vašeg projekta?

    Ogroman uticaj je imalo na razvoj našeg projekta. Kada to kažem ne mislim samo finansijski, jer su nam svakako na taj način najviše pomogli. Prilikom čitavog procesa imali smo mogućnost da stupimo u kontakt sa drugim nama sličnim organizacijama i pojedincima sa kojima smo razmenjivali iskustva, ideje i znanja. Takođe smo imali mentorstva gde smo mogli da dobijemo znanja i veštine u nekim nama manje poznatim oblastima, a neophodnim da se uspešno realizuje projekat. Sve u svemu, mogu da kažem da nije bilo platforme “Superste”, “Erste” banke i “Dokukino” fondacije kao pokrovitelja cele manifestacije pitanje je šta bi bilo i kako bi nam izgledao festival.

    nmp_4461
    Želja za obnovom grada: Tim će uraditi nove, ali i doraditi stare murale

    Projekat je osmislilo Udruženje građana “Opeka” iz Užica. Koliko vas ima i na koje sve načine ste radili na njemu?

    Startna ideja se rodila između nas petorice, koji smo inače prijatelji, a delili smo taj entuzijazam da obojimo grad, da napravimo uličnu galeriju. Pokrili smo sve sfere, jer imamo pravnika, grafičkog dizajnera, arhitektu, uličnog umetnika kao i menadžera za upravljanje projektima. Ideja je bila da se osmisli odredjen koncept, koji će se realizovati od sredstava sa raznih konkursa. Osnovali smo udruženje gradjana, da bismo postali pravno lice jer nam je bilo neophodno zbog apliciranja na konkurse. Kako smo svi prethodno imali iskustva u sličnim stvarima, nije nam bilo teško da razradimo plan detaljnije, podelimo poslove kojima će se svako baviti i krenemo u potragu za sredstvima.

    Koji je cilj ovog projekta?

    Cilj projekta je da ulepšamo grad sugrađanima, razvijemo svest o značaju kulture, o njenoj prisutnosti u našem gradu jer je Užice grad sa dosta kulturno-umetničkih instiutucija i sadržaja kao i da doprinesemo turizmu grada jer smatramo da to može da bude naš potencijal. Na ovaj način smo i hteli da podstaknemo druge da se time bave, da edukujemo mlade, što smo i uspeli jer su nam radionice tokom festivala bile posećene kao i to da su nedugo posle našeg festivala urađeni portreti poznatih Užičana u centru grada. Mi smo to zamislili kao uličnu galeriju i mogu da kažem da idemo ka tome da Užice to i postane.

    Spomenuli ste da je Užice nekada bio grad murala. Šta se desilo, pa je takva vrsta umetnosti zapostavljena u Užicu? Da li nije bilo dovoljno umetnika, inspiracije ili je nešto drugo u pitanju?

    Užice je osamdesetih i devedesetih imalo projekat ‘’Užice grad murala’’ koji se ogledao u izradi jednog murala godišnje. Trajao je desetak godina i mnogi murali su nastali u tom periodu dok su neki urađeni kasnije. Taj projekat se jednostavno ugasio, nisam siguran baš tačno zašto, ali smatram da je taj projekat rađen od strane par entuzijasta ,a ne sistemski i tako je i prestao. Umetnika ima dovoljno, čak nekih koji se dosta bave ulučnom umetnošću i zbog toga je pokretanje ovakve ideje bilo potpuno opravdano.

    Gde se sve po Užicu nalaze murali? I gde sve planirate da uradite nove? Spomenuli ste i obnovu starih.

    Najviše murala je u užem gradskom jezgru: dva na Gradskom kulturnom centru, dva na tehničkim školama, četiri na gradskom trgu, jedan na osnovnoj školi “Nada Matić”, jedan kod Gimnazije i još mnogo drugih po gradu, ali mahom u cnetru grada. Hoćemo da nastavimo sa radom u centru grada ali i da radimo na periferiji. Jedan smo uradili u gradskoj opštini Sevojno i imamo u planu da ove godine odradimo još jedan van centra grada. Obnova starih murala nije ni malo laka. Skuplja je nego novi murali, duže se radi, treba naći adekvatne ljude za restauraciju što sve povećeva troškove i oduzima mnogo više vremena. Plan nam je bio da izradom novih murala, većom prisutnošću na ulici, povećamo svest gradjana i drugih  o muralima što bi trebalo da nam olakša kasnije restauraciju starih.

    slanusa-2
    Čekaju svojih pet minuta: Udruženje smatra da ova vrsta umetnosti tek treba da zaživi u Srbiji

    Koliko je vremena i umetnika potrebno da bi se uradio jedan mural?

    Nema pravila. Zavisi od tehnike, površine, samog rada. Postoje radovi koji mogu da se urade za dan kao i oni za koje treba i po deset dana. U našem slučaju imali smo jedan mural koji je urađen za dan kao i jedan koji je rađen sedam dana.

    Da li svaki mural šalje neku određenu poruku društvu ili je u pitanju čist umetnički trenutak?

    Naravno, svaki mural ima poruku. Negde je ta poruka direktna i jasna, negde je malo skrivenija. Mural sam posebi vrši razne uticaje na posmatrača. On ima estetski uticaj, izaziva različite emocije kod ljudi, utiče slanjem poruke, ali takodje podstiče posmatrača na razmišljanje. Svi smo mi drugačiji, tako nam se i pogledi na jednu istu stvar razlikuju, što je zapravo lepota murala. Svako može da vidi u njemu ono što želi.

    Da li ih slikaju samo profesionalni umetnici ili ima i onih koji su samouki, ali talentovani?

    Kod nas ne postoji klasična škola za murale, možda zidno slikarstvo kao nešto najpribližnije tome, ali svi umetnici koji su do sada radili se pored murala bave i nekim drugim umetničkim poslovima, grafičkim dizajnom, arhitekturom, slikarstvom, dizajnom knjiga, enterijera itd. Manje više su svi oni samouki i vremenom postali profesionalci. Crtali su nam ljudi koji žive od spreja i četkice. Razlog što smo pozivali  ljude koji se time bave profesionalno je taj što smo prvi put organizovali ovako nešto i hteli smo najveći mogući odziv publike da dobijemo. Oni su nam bili najbolja reklama u tom smislu jer su već afirmisani, prati ih dosta ljudi na društvenim mrežama i taj vid publiciteta za prvu godinu nam je bio dragocen.

    Ovakva vrsta umetnosti je popularna u svetu, ali kod nas je nekako u drugom planu, iako nailazi na pozitivne reakcije. Kakvo je vaše viđenje: koliko je razvijena i ima li potencijala da se proširi ovde u Srbiji?

    Mi kaskamo u tom pogledu dosta za svetom. Trenutno je taj vid umetničkog izražavanja u razvoju, ali opet je nekako na staklenim nogama. Ceo taj pokret drži i gura određena grupa ljudi. Na teritoriji Srbije to je par desetina ljudi. Svi mi ćemo se susresti sa realnim životom pre ili kasnije, kada kažem realnijim mislim na porodicu i dosta obaveza koje to nosi sa sobom i tada je pitanje koliko će ljudi moći da se bave time jer će egzistencija biti u prvom planu a ne mogu baš svi da žive od toga. Sada sam malo kontradiktoran, ali opet ima ljudi kod nas koji žive od toga.

    nada-matic
    Jedan od murala na zidu osnovne škole “Nada Matić”

    Ove godine, po prvi put je održan festival “Revitalizacija”, koji je imao poprilično raznovrstan kulturno-umetnički program. Recite nam nešto malo više o tome?

    Festival se održao u Gradskom kulturnom centru Užica u maju mesecu. Zadovoljni smo odzivom publike, reakcijom učesnika i podrškom vlasti. Naš program je pre svega bio umetnički sa primatom na muralima. Pored murala imali smo radionice za mlade. “Stencil”, “Sticker” i “Draw and fold” radionice. To nam je jedan od najuspešnijih momenata festival, jer su bile posećene i uspešne. Cela poenta je da probamo da mladje ljude animiramo i podstaknemo da se time bave i takve radionice su samo jedan od stepenika ka daljem razvoju. Imali smo i promociju knjige našeg sugradjanina Bojana Marjanovića “Politika, Pornografija, Poezija”. Održali smo jedno predavanje na temu ‘’Mural kao intervencija u javnom prostoru’’, gde smo taj fenomen prikazali sa različitih strana gde je izmedju ostalog, učestvovao  profesor u penziji Mladen Jevđović. koji je začetnik projekta “Užice grad murala”. Tokom festivala smo puštali raznolike kratke filmove o street art-u, skejtu, animirane filmove itd. Sve to smo začinili muzičkim sadržajem lokalnim, mladim i perspektivnim bendom “Aeleback” i Majkom Marom. Plan je da festival postane tradicija, da li ćemo uspeti u tome videćemo u narednom period. Nije lako održavati takve manifestacije bez komercijalnog aspekta, jer sav sadržaj je bio besplatan i svi učesnici su radili bez honorara, ali borićemo se.

    Kakvi su vam planovi za budućnost?

    Plan je da se obezbedi egzistencija festivala u budućnosti i da se započnu drugi projekti u našem gradu. Imamo projekat šahovskog parka, parka za ekstremne sportove, skate pool na otvorenom, boulder stena za penjanje i slično. Naša ideja vodilja je da uz sve što radimo podstaknemo druge ljude da se organizuju i društvenim angažmanom doprinesu zajednici u kojoj žive. Generalno u Srbiji nam manjka društvene svesti i to je razlog što nam je građanska inicijativa maltene nepostojeća. Mi smo primer kako mogu ljudi da se organiziju, uzmu stvar u svoje ruke i naprave nešto za svoju zajednicu. Sistemsko ulaganje i sistemski rad je nepostojeći, tako da je to jedini način, ako sami sebi ne pomognemo – niko neće. Moramo da se udružimo, to je jedini način da se intelektualno i kreativno opstane u ovo vreme.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here