Može se sa sigurnošću reći da većina žena ima bar probušene uši, a sada taj trend prate i muškarci. Da se na ušima svet više ne zaustavlja, možemo videti i preko medija i „među običnim svetom“.
Pirsing bukvalno znači bušenje određenog dela tela kako bi se u njega implementirao određeni nakit. Najstariji tragovi pirsinga datiraju od pre 5.000 godina u egipatskoj kulturi, gde se među mumijama pronalaze minđuše na ušima. Sledeći najpoznatiji stari pirsing je nos, koji je star negde oko 3.500 godina. Slede bradavice, usne, jezik i ostali delovi tela. U istoriji, mesto pirsinga označavalo je pripadnost plemena, plodnost i bračni status žene i muškarca, porodičnu moć, proročanske osobine.
Krozšesnaesti vek, minđuše su najviše nosile žene iz aristokratskih porodica i gusari, dok je kroz dalju istoriju ovo bio modni detalj većinski namenjen damama.
Dvadeseti i dvadeset prvi vek vraćaju pirsinge na mapu modnog polja, kao obavezan simbol trenda. Lokacije pirsinga se proširuju, a materijali, oblici i veličine nakita menjaju se iz dana u dan. Zaključujemo da odluka o bušenju svog tela i dalje stvara plemena istomišljenika koji se odlučuju na isti korak.
U želji da saznamo kakvo je stanje u Srbiji popričali smo sa majstorima iz novosadskog salona Be beauty.
Za početak, za koji pirsing se vaši klijenti odlučuju?
– Što se tiče izbora mesta za pirsing, ono je vrlo relativno; realno je da osoba sama proceni koji je to deo tela koji bi se dodatno mogao istaći nakitom. Međutim, kako se trendovi menjaju tako se klijenti uglavnom prilagođavaju trenutno aktuelnom, tj. modernom pirsingu.
Ko dolazi više: žene ili muškarci? Da li postoji neki minimum što se tiče godina?
– Pirsing rade podjednako muškarci i žene. Minimum godina da bi ste uradili pirsing je 16, a za neke kategorije kao što su oralni pirsinzi neophodno je da je osoba punoletna. U Srbiji ne postoje tačno propisane norme o minimumu godina. Za sada se još uvek oslanjamo na savest pirsera koji uglavnom poštuju ove starosne granice.
Postoje li i danas predrasude prema pirsingu i zašto?
– Predrasude još uvek postoje. Razbijajući tabue o tome da pirsing nije više paganski običaj, već savremena tekovina, promenila se i svest ljudi. Danas je to stvar slobodne volje i sve manje ljudi osuđuje ovakav akt. Pirsing je danas postao deo savremene estetike.
Opišite nam proces „bušenja“ i nege nakon toga? Može li doći do infekcije i koliko su opasne?
– Savremeni pirsing se radi sterilnom iglicom koja je laserski naoštrena i tako maksimalno ublažava bol pri samom tretmanu. Nega je vrlo jednostavna, obično je dovoljno ispiranje fiziološkim rastvorom i čuvanje od fizičkih iritacija u procesu zarastanja. Infekcije su izuzetno retke, a uvek su ishod neodržavanja pirsinga na propisani nacčin ili zanemarivanja nege nakon tretmana.
Koji je najneobičniji zahtev koji ste dobili?
– Zahteva ima mnogo. Ispunjavamo ih samo ukoliko ne postoji ni najmanji rizik od bilo kakvog odbacivanja ili eventualne infekcije nakon tretmana.Trenutno su aktuelni microdermal pirsinzi koji se mogu stavljati na najrazličitija mesta tako da gotovo nijedan zahtev nije neobičan.
Kakva je razlika u izboru nakita? Postoje li poseban vrste u slučaju da je neki klijent alergičan na neku vrstu materijala?
– Sav nakit za pirsing se uglavnom radi od hirurškog čelika u kombinaciji sa rodijumom ili srebrom. Ukoliko postoji i najmanja alergija na bilo koju vrstu metala, onda se ugrađuje nakit od titanijuma koji vazi za najčistiji implant za telo.
Ako neko uradi pirsing, a posle nekog vremena mu dosadi, skine nakit i rana zaraste, da li može ponovo da radi pirsing na tom mestu?
– U velikoj većini slučajeva pirsing se može ponovo raditi na istom mestu. Nekada se u rupici napravi mali keloid koji ne može da se izbegne, pa je preporuka da se rupica buši na nekom drugom mestu.
