Poštovani putnici, očitajte SVOJU kartu!

Ne brinite. Niko vam putem ovog teksta neće tražiti na uvid kartu, pisati kaznu, niti iznuditi novac. „Poštovani putnici, očitajte vašu kartu!” – rečenica je koja je vozačima i korisnicima gradskog prevoza na teritoriji Beograda, odzvanjala u ušima od oktobra 2014. godine i izrazito smetala. Zanimljivo je što je novi BusPlus sistem uveo nove validatore u toku prošlogodišnjeg sajma knjiga.

Vozeći se do sajma knjiga, koji bi trebalo da bude simbol knjige, pismenosti, načitanosti, u prevozu ste morali da slušate ne samo iritirajuću, već i neispravnu rečenicu. Greška je, srećom, ubrzo ispravljena. Međutim, koliki je procenat putnika koji je svoju pažnju usmerio na gramatičku (ne)ispravnost ove rečenice? Ako izostavimo lingviste i filologe, taj procenat je mali, zar ne? Možda zato što se radi o zamenici SVOJ, čija upotreba mnogima nije baš najjasnija i često u svakodnevnom govoru biva zamenjena drugim prisvojnim zamenicama (moj, tvoj, njegov, naš, vaš, njihov). U daljem tekstu, iskoristićemo rečenicu sa validatora kako bismo što bolje objasnili upotrebu zamenice SVOJ.

Naime, ova zamenica spada u pridevske prisvojne zamenice, definiše se kao zamenica svakog lica zato što označava podjednaku pripadnost i 1. i 2. i 3. licu jednine ili množine. Ivan Klajn je u Gramatici srpskog jezika, naziva i prisvojno-povratnom zamenicom. Njeni oblici glase: svôj, svòja, svòje, svòji, svòje, svòja.

Zamenica SVOJ koristi se da bi se iskazala pripadnost objekta subjektu, jasno definisanom subjektu u rečenici.

Ispravno je, dakle, reći: „Poštovani putnici, očitajte svoju kartu!.‟ To znači da svako ima samo svoju vlastitu kartu. Ukoliko bismo rekli: „…očitajte vašu kartu!” to bi značilo da karta pripada množini određenih bića koja su se u tom trenutku našla u prevozu, tj. da putnici, možda, poseduju neku grupnu kartu (hm, nije loša ideja :)).

Hajde da analizu uradimo kroz još neke primere:

Nina je u svojoj sobi. ( = u Nininoj sobi) 

Nina je u njenoj sobi. ( = Nina je u sobi neke druge osobe ženskog pola, u sobi svoje prijateljice, svoje majke, i sl.)

Izašli smo na odmor da pojedemo svoju užinu. ( = svako je imao i jeo svoju užinu)

Izašli smo na odmor da pojedemo našu užinu. ( = imamo neku zajedničku užinu koju treba podeliti, npr.)

Pozajmiću ti svoju knjigu. ( = često u svakodnevnom govoru kažemo moju)

„Sedeći u toplim sobama svojih kuća, preko kojih je nekad prošla ta poplava, oni su sa naročitim nasladom po stoti put prepričavali pojedine dirljive ili tragične prizore.‟

„On je svoj posao vršio sa zadovoljstvom i častoljubivo…‟

„Uzeo sam Hermininu glavu u svoje ruke, poljubio je u čelo i prislonio njen obraz uz svoj, kao da smo brat i sestra…”

Napomena: Prilikom obraćanja nekome sa poštovanjem i persiranjem, takođe bi ispravnije bilo koristiti prisvojnu zamenicu svoj, umesto zamenice Vaš. Na primer: „Ostavite svoj kaput.‟, a ne: „Ostavite Vaš kaput.‟

Pravilno upotreba zamenice za sva lica SVOJ omogućava nam lakše razumevanje pripadnosti i smanjuje šansu da dođe do nesporazuma pri komunikaciji.