Pravila igre  

Slatko od dunja #10

Ovaj put Lusi će pričati malo o igrama.

Kad smo mali, uvereni smo da bi trebalo da naši roditelji žive zauvek; da budu tu kad nam se jede u dva izjutra; kad nemamo čime kući; kad treba da se ubije bubašvaba i ostale važne životne situacije. Rastući u priličnoj složnoj i empatičnoj porodici, naučena sam da smo tu svi za jednog, jedan za sve. Pa tako funkcionišemo i sada. Problem koji nas je sad zadesio nije samo problem pojedinca, već svih nas. Ne bori se samo on (mada od njega sve zavisi), već se svi borimo.

 Igramo šah, konačno. To jest, ja više filozofiram, a on se više nervira.

Otac:
Ajde, sad si ti.

Dunja:
Čekaj, kralj je najsnažnija, najbitnija figura, a kraljica ga čuva? Nije mi jasno. Još od kojekude, zna se da je kraljica najbitnija, sve igre su bile gotove kad nekom uzmeš kraljicu, zašto je kralj najbitniji? Čak i u ratovima, u kraljevstvima…

Otac:
Dok ti analiziraš pravila i ulogu svake figure, ja te pobedim. Moraš da manje analiraš poteze, a više da uživaš u igri.

U principu, igra se završila tako što je čovek objasnio definiciju mog života.  Dunja, previše razmišljaš o pravilima, i o načinu, i o pobedi. Nekad nije bitna pobeda.

Aha! Smejem se sama sebi, jer meni je najvažnija pobeda. U čemu je čar? Najvažnije je igrati? Jebeš ti igru što treniraš i što se trudiš ako ne pobediš. Ponekad se osetim kao Đoković, sve vreme gubim i na kraju pobedim. Ne uvek. Ne ovaj put.  Doduše, ne znam koliko rundi ima ova moja igrica, ali nije još gotovo. Nisam brojala ko koliko poena ima, ali ne zaostajem puno.

I nije baš tačno da se ne trudim, znate. Nije. Ja mnogo radim. I mnogo se trudim. Jeste, ima dana kad čim ustanem brojim koliko ima sati dok ponovo ne legnem, ali takvih dana je sve manje. Imam još mnogo nivoa da pređem , a nemam municije. Nije kao da sam potrošila sve, već sam počela bez ičega. Sad lagano stvaram svoj stil i skupljam municiju. Uopšte nije lako. Kad uporedite sa mojim saigračima, koji imaju i municiju, imaju i energiju i sve im je omogućeno samo treba da pritisnu ,,Start”, ja sam stvarno dobar igrač.

U međuvremenu, shvatila sam na svojoj koži da kraljica je jako bitna figura. Da nema moje kraljice, ne bi bilo ni mog kralja, tako da počinjem da polako shvatam pravila šaha.

Postoji još jedna igra u kojoj sam dobra. U toj igrici sam najbolja, ali nešto sam slaba u poslednje vreme. Doduše, pošto sam na svom terenu, sve dok igramo po mojim pravilima, nije mi ni važno ko pobeđuje, samo mi je važno da dobijem šta sam naumila, a u tome ću sigurno da uspem. Samo lagano.

Dunja Petković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here