Preminuo velikan srpske književnosti Dobrica Ćosić

    Velikan srpske književnosti, pisac, teoretičar,esejista i romansijer Dobrica Ćosić, preminuo je u svojoj 93.godini života u Beogradu.Dobrica Ćosić

    Rođen je 29. decembra 1921. godine u selu Velika Drenova kod Trstenika. Školovao se u srednjoj Poljoprivrednoj školi u Bukovu, kod Negotina, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata i kasnije završio Višu političku školu “Đuro Đaković”.

    Ćosić je postao poznat domaćem ali i svetskom književnom svetu nakon romana „Daleko je sunce“. Napisao je kultne romane: “Korene”, “Deobe”, “Vreme smrti”, “Vreme zla”, “Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Nema školarca koji Ćosića nije upoznao kroz, barem, jedno delo.

    Povodom smrti Dobrice Ćosića, Portal Mladi idvaja citate iz romana „Koreni“ (1954.):

    Tek u ovom poslednjem čovečjem konopcu počinjemo zemlji da vraćamo dug i kosti ostavljamo njivama čija smo zrna zobali. Ovo malo zemljice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save. I opet noću sa planina silaze ludi i voda. U lipovoj kori donose decu. Psi laju po njihovom tragu. I od gladi postadoše kurjaci. U Tim proticanjima krv nam se iskvarila. I naružila se zemlja od pogašenih ognjišta. Dve zore nikad na istom bivaku. Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja. Kad tebi otimaju, i ti otimaš. Veruj mi, u zlu su svi ludi zli. Tu, kao što Ti kazah, na ovo malo zemljice oko Morava, privremeno se živelo. I jatagani se brzo istupe. Kost čovečja tvrđa je od stare klenovine. I, da znaš, kratko se živelo. Što ja dočekah osamdesete, i još poneki, duša se nosi, to nam ne služi dostojanstvu i časti. Svi su naši vratovi napred povijeni. I tanji su od trave. Oko ovih naših lepih rečica sa skobaljima, da bi dugo živeo, i u groblju sahranjen bio, morao si biti idi zelena kukavica, ili izdajica bez duše, ili đavolji sin, pa da ti kuršumi i handžari i ostala usmrtija ništa neće. Kao svoj kožuh poznajem ovu Srbijicu. Dokoni hajduci broje vaške. A kad se tako kratko i na veresiju živelo, onda drž’ na klepanje sečiva! Čim ti kiša ognjište gasi, onda se veče ne pamti, niti misli na jutro buduće…“

    Pripremila: Jasmina Mišović.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here