Sedam knjiga septembra

Pročitaj – lista za septembar mesec i ovoga puta donosi nam sedam knjiga, jer je pet malo” a deset mnogo”. Naša redakcija odabrala je neka od najzanimljivijih dela koja su deo školske lektire…

1. „Faust”, Johan Volfgang Gete

Faust je najznačajnije delo jednog od najvećih nemačkih književnika  Johana Volfganga Getea. Faust je delo prepuno mistike, a svaki stih se može iznova tumačiti. Centralni motiv je pakt sa đavolom”. Doktor Faust je naučnik ispred svog vremena, kog muči smisao i svrha života. On je nesrećan i žudi za većim znanjem. Đavo Mefisto otvara mu vrata novog sveta, gde čulna zadovoljstva, ljubav i lepota žene omamljuju nekada pobožnog i naukom okupiranog Fausta. On se zaljubljuje u mladu Margaretu, koja je simbol plemenitosti, čiste i bespogovorne ljubavi. U prologu Mefisto, u gotovo prijateljskom razgovoru sa Bogom, obećava da će privoleti Fausta da mu služi i na kraju uspeva u tome. Faust je delo koje predstavlja iskonsku borbu svetla i tame u čoveku i nemogućnost čoveka da održi balans između dobra i zla.

2. „Koštana”, Borisav Stanković

Ko nam drugi sem Bore Stankovića može doneti duh starog Vranja, tek oslobođenog od Turaka? Koštana je delo u kome Bora još jednom pokazuje kakvu nesreću mogu doneti otimanje slobode pojedincu koji vapi za istom i kakvu tragediju za sobom mogu ostaviti utvrđena pravila patrijahalne sredine. Koštana je Ciganka koja je svojom pesmom, igrom, lepotom i željom za životom zavela hadžijinog sina i nesrećnog Mitketa koji žali za neproživljenom mladošću. Priča koja počinje pesmom, šalvarama, dairama i dukatima prerasta u tragediju. Jedini greh Koštane je njena mladost, njena ljubav prema životu i težnja ka slobodi. Za taj greh biva kažnjena tako što će je silom udati za čoveka koga ne voli. Odlukom surovog društva, još jedna osoba biva pretvorena u ljušturu, bez slobode i bez radosti.

3. „Proljeća Ivana Galeba, Vladan Desnica

Ivan je vrhunski violinista koji je zbog povrede ruke u nemogućnosti da se bavi onim što voli. U bolničkoj sobi se prepliću sećanja, boje, mirisi, događaji i likovi iz detinjstva i mladosti. Roman je nastao po principu asocijacija i prepliću se prošlost i sadašnjost, detinjstvo i starost. Desnica u ovom romanu na zanimljiv način opisuje sve one sitnice koje čine život i kolika je moć sećanja koje oživljava kako bitne stvari tako i detalje za koje smo mislili da ih nećemo pamtiti. Život, ljubav, smrt, strah, male stvari, priroda, smisao života  samo su neke od tema koje posmatramo očima ostarelog umetnika. Kroz roman pratimo i veliki broj likova kojih se Ivan seća.

sedam knjiga4. „Prokleta avlija”, Ivo Andrić

Jedno od najzagonetnijih dela Ive Andrića. Alegoričnost ovog dela sadržana je još u samom naslovu. Sam opis zatvora i atmosfere koja tu vlada izazivaju u čitaocu sumorna osećanja: tromost, čemer, jad. Andrić nam jasno dočarava sumornu atmosferu koja vlada u tamnici i na kakvo se životarenje svodi postojanje ljudi koji borave u njoj. Kroz bogatu lepezu likova koji se smenjuju u naraciji, Andrić nam predstavlja stambolski zatvor, u koji su, čini se, svi likovi dospeli ni krivi ni dužni, kao da je samo postojanje na ovom svetu prokletstvo.

5. „Tvrđava, Meša Selimović

Srž čitavog dela može se naći u rečenici: „Tvrđava je svaki čovek, svaka zajednica, svaka država, svaka ideologija“. Meša Selimović je time želeo da pokaže kako je tvrđava simbol svakog pojedinca koji želi da se ponekad zatvori u sebe, ima svoje ideologije, razmišljanja, i to je njegovo utočište, ali tvrđava u isto vreme opisuje i zajednicu koja istog tog pojedinca sputava i nameće mu neke društveno prihvatljive kodekse kojih se mora držati. Želeo je da objasni odnos pojedinca i mase i to kako svaki pojedinac može da bude prihvaćen bez obzira na različitost. Kao protiv teža tome, ljubav je ta koja pomaže glavnom junaku koji se vraća iz rata, bez igde ikoga, da postane jači i u ljubavi nađe svrhu koja će ga kasnije voditi kroz život. Ovu knjigu treba pročitati, zato što na jedan drugačiji, a naizgled sasvim običan način, prikazuje smisao života, ljubav između dvoje ljudi, odnose među ljudima, a sve to kroz prizmu istorijskih dešavanja na tlu Bosne tokom 17. veka.

6. „Gospoda Glembajevi, Miroslav Krleža

Osnovna tema drame Gospoda Glembajevi jeste propast porodice Glembaj, a na globalnom planu prikaz društva u celini i njegovog moralnog sunovrata. Radnja je smeštena u grad Zagreb, a vreme radnje je vrlo kratko. Reč je o jednoj letnjoj noći 1913. godine, s tim da se precizno zna da je to doba od 1 do 5 po noći. Ova knjiga / lektira spada u psihološko-socijalnu dramu i svuda je prisutan opis unutrašnjih nemira svakog od likova pojedinačno. Prisutne su podvale, materijalni interes, ali i ljubavne igre koje gotovo uvek prate aristokratiju.

7. „Proces”, Franc Kafka

Još jedno Kafkino delo koje otvara mnoga pitanja. Proces je roman koji daje novu sliku (iluziju) stvarnosti. U pitanju je delo sa višeslojnom i otvorenom strukturom, a veoma jednostavnim izrazom i načinom pričanja. Ima elemenata kriminalističkog romana, ali uz odsustvo pravog zapleta – bitan je doživljaj a ne događaj. Kafka slika mehanizme jednog imaginarnog društvenog poretka totalitarnog tipa, otvara proces moralnog i socijalnog vrednovanja ličnosti svog junaka (Jozef K. - čovek je sveden samo na inicijale) i otvara bitno egzistencijalno pitanje o granicama ljudskog saznanja i mogućnosti da se spozna istina. Čitav roman počiva na apsurdu: na svim nivoima prikazuje se nespojivo, prikazuje se apsurdna stvarnost, pa ipak takav svet svi u ovom romanu prihvataju kao apsolutnu nužnost i mire sa sa njim. Kafka ovim romanom pokazuje da je krivica upravo u tom prihvatanju i da je čovek u bezizlaznoj situaciji: mali, beznačajan i kriv.

Redakcija sajta Portal Mladi

PODELI
Portal Mladi
Portal Mladi je servis koji je nastao kao potreba da se na jednom mestu svakodnevno objavljuju informacije i konkursi sa idejom da se mladi informišu, edukuju i motivišu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here