Sofija Šoškić – Nafta, gas i Moskva kao veliki izazov

Nakon završene Matematičke gimnazije u rodnom Kraljevu dvadesetogodišnja Sofija Šoškić je, zahvaljujući NIS-ovoj stipendiji, prošle godine započela studije u Moskvi. Sofija studira gasno i naftno inženjerstvo, ljubitelj je tehničkih nauka, a nakon stečenih znanja planira da se sa diplomom jednog od najboljih ruskih fakulteta vrati u Srbiju.

Kako je tekao proces upisa na fakultet?

 U četvrtoj godini srednje škole sam se premišljala šta da upišem i na kraju se odlučila za elektrotehniku. Međutim, negde u maju me je pozvao jedan od profesora fizike iz naše gimnazije sa predlogom da se prijavim za stipendiju u okviru projekta “Energija znanja” kompanije NIS, da studiram naftno i gasno inženjerstvo u Rusiji. Znala sam da je to moja jedina mogućnost da studiram u inostranstvu, o čemu nisam mogla ni da sanjam, i odmah sam poslala svoje podatke u NIS. Oni su me kasnije pozvali na testiranje i posle jedno mesec i po dana su mi javili da sam primljena i to u Moskvu, na moju veliku radost jer sam oduvek želela da vidim taj grad. U toku tih mesec dana nervoznog iščekivanja i prikupljanja bezbrojnih papira mnogo me je podržavao moj otac. On mi nije davao da odustanem, iako sam nekoliko puta za to vreme poželela to da uradim. Sve vreme je govorio “Uvek možeš da odustaneš, izdrži bar još malo” i ja sam ga, srećom, poslušala.

Kako je porodica prihvatila tvoj odlazak u inostranstvo?

Moja porodica je mnogo srećna i ponosna na mene, iako im, naravno, mnogo nedostajem. Viđamo se dva puta godišnje, zimi i leti. Kad se vidimo, uvek kvalitetno provodimo vreme, možda i više nego kad smo živeli svi zajedno.

Koliko ti znače prijateljstva stečena u novoj sredini?

Ovde sam pronašla mnogo prijatelja, Rusa, Srba, Makedonaca, ali i iz drugih zemalja, sa Kipra, iz Gvatemale, Bolivije, Sirije i mnogih drugih. Smesa kultura koju ovde imamo je divna i neprocenljiva  i uvek me uči nečemu novom. Prijatelji koje imam ovde mi mnogo znače. Oni su nešto najbliže porodici što ovde imam. Uvek sam srećna kada putujem kući, ali, pošto znam da me i ovde neko čeka, ja sam srećna i kada dolazim ovamo.

Kakve su tvoje uspomene na kraljevačku gimnaziju? Koliko su ti pomogla znanja stečena u ovoj školi?

Gimnazija mi je ostala u veoma lepom sećanju. Što više vremena prolazi, sve više shvatam koliku smo privilegiju imali da se profesori odnose prema nama sa punim uvažavanjem, da rade posvećeno i odgovorno. Znanja koja sam tamo stekla neprocenjiva su i mnogo mi pomažu u svemu što ovde radim. Ja nisam nikakav naročiti talenat ni za matematiku, ni za fiziku, ni za programiranje i u mom odeljenju bilo je mnogo ljudi koji su u tim disciplinama bili i ostali bolji od mene, ali suština je da smo na kraju četvrte godine svi jako dobro znali te stvari, više nego dovoljno da se ne bojimo onoga što nas čeka na fakultetu.

Šta je ono što fakultet na kome studiraš može da ponudi što ga izdvaja od drugih?

“Gubkin”, je fakultet broj jedan u Rusiji u sferi inženjerstva nafte i gasa i sarađuje sa najprestižnijim ruskim i svetskim naftnim kompanijama.  Njegov program je u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Osim dobrog obrazovanja, on daje i mnogo mogućnosti za uključenje u različite društvene aktivnosti i ima mnogo kreativnih sekcija i studentskih organizacija.

Kako izgleda život u Moskvi?

Život u Moskvi je veoma ubrzan i naporan, stalno se prelaze ogromna rastojanja i dan traje kraće. Svuda su gužve jer previše ljudi  živi na jednom mestu. S druge strane, grad je veoma šarolik, raznoličan, i prepun mogućnosti. Divan je za odmor jer ima mnogo lepih parkova i šetališta. Noću je predivno osvetljen čak i kada nije vreme praznika.

Kada sam došla, odmah su me porazile ogromne razmere ovog grada, ulice sa po 6 traka u svakom smeru i zgrade pored kojih se prolazi po 10 minuta.  Nisam mogla da verujem koliko ovde uvek ima ljudi i automobila, događaja i mesta. Veliki deo prošle godine provela sam ovde kao turista, uživala u moskovskim parkovima, galerijama i muzejima. Ovo je grad sa veoma bogatom istorijom i sigurna sam da će uvek imati nečim novim da me iznenadi i oduševi. Ipak, Moskva nije grad u kome bih volela da ostanem da živim, posebno ne sa porodicom. Grad je suviše veliki i brz za moj ukus, a ljudi previše otuđeni. Uostalom, posle fakulteta ja se vraćam u Srbiju.

Kako se Rusija odnosi prema mladim talentima? Da li se u tom pogledu razlikuje od Srbije?

Rusija mnogo više od naše zemlje ima stipendija i nagrada za dobre đake i studente. Postoji puno takmičenja čak i na fakultetu, a kompanije sprovode testiranja na fakultetima za odabir talentovanih ljudi za budući posao.

Koliko se razlikuje način studiranja?

Sistem na fakultetu je mnogo sličniji srednjoj školi. Radi se u manjim grupama, testiranja su češća i primoran si da radiš redovnije, ali su i šanse da budeš oslobođen ispita, ili bar dela ispita, zahvaljujući redovnom radu, veće. Rusi polaze na fakultet mlađi, sa oko 17 godina, i manje gradiva prelaze u školi, tako da se u prvoj godini ponavlja veliki deo našeg srednjoškolskog programa. Sluša se mnogo više predmeta, i to veoma različitih po svojoj suštini. Osim neizbežnih matematike, fizike, hemije i programiranja, obavezno se uče i polažu ruska istorija, filozofija, politikologija i kulturologija. Kontakt sa profesorima je mnogo bliži, a  to mnogo pomaže da se osećaš prijatnije i razjasniš svoje nedoumice.

 

Šta ti se u Moskvi najviše dopada, a šta ti se ne dopada?

U Moskvi mi se više od svega dopada neverovatno bogat kulturan život (mada  je, nažalost, ponekad potpuno nedostupan za studentski džep) i predivna praznična atmosfera koja, posebno za Novu Godinu i 9. Maj, Dan pobede, daje gradu i ljudima potpuno novi lik. Obožavam i moskovske parkove, koji su predivni u svako doba godine. U leto i proleće prepuni najrazličitijih vrsta cveća, u jesen čudesno zlatni, a zimi u njima često organizuju klizanje (klizalište u Parku Gorkog je jedno od najvećih u Evropi, a u parku VDNH je ove zime otvoreno najveće klizalište na svetu).

Ne dopada mi se ekologija ovog grada, ima previše automobila i zagušljivo je, posebno leti, a voda nije za piće. Takođe, ne sviđa mi se što je (kao i Beograd), Moskva  “ mozaik lepote”. Prelepe građevine i zone nalaze se odmah do nekih veoma neuređenih. Osim toga, tužno je koliko je ovde velika i izražena razlika među neverovatno bogatim ljudima i onima koji žive na granici opstanka.

Moja osećanja prema Moskvi su ambivalentna, jer je ona puna protivorečnosti u svakom pogledu.  Ne mogu reći da je volim jer u njoj ima mnogo stvari koje mi se ne dopadaju, ali, s druge strane, ona ima za mene neku čarobnu privlačnost i šarm koji je nemoguće ne voleti. I, na kraju krajeva, ovde ima mnogo ljudi koje volim  i lepih uspomena. Zbog njih volim i grad koji vezujem za njih.

Šta je na tebe ostavilo najjači utisak?

Najveći utisak na mene je ostavila prošlogodišnja parada u čast pobede nad fašizmom. Zbog nje sam ustala u 4 ujutru i nisam osećala umor ceo dan od adrenalina. Tako nešto nikog ne može da ostavi ravnodušnim.

Kako se Rusi odnose prema strancima?

Prema strancima se odnose uglavnom tolerantno, jer je ovo ipak kosmopolitska metropola, ali ima i nadmenosti i netrepeljivosti, posebno prema pridošlicama, čak i onima koji su građani Ruske Federacije ali su pripadnici drugih naroda. Rusi veoma poštuju svoj jezik i dopada im se kada se trudiš da razgovaraš na ruskom, ljubazno te ispravljaju i imaju strpljenja. Ipak, nekad idu i u drugu krajnost pa mi se dešavalo da me verbalno napadaju ako razgovaram na engleskom. Prema Srbima se uglavnom odnose pozitivno i prijatno i polušaljivo nas nazivaju “braćom”. Ipak, ima i onih koji ni ne znaju gde je Srbija ili kako se zove njena prestonica, a često me pitaju i da li kod nas pričaju na ruskom.

Šta te najčešće pitaju o Srbiji?

Uglavnom su zainteresovani da saznaju o tome koliko se život u Srbiji razlikuje od ovog ovde, pitaju me koliko ima ljudi u Srbiji, kako se mi odnosimo prema Rusima i prema Zapadu. Pitaju me dosta o političkoj situaciji kod nas, o raspadu Jugoslavije. Pitaju me da im objasnim to što čitaju u novinama. Takođe se interesuju i za naš sistem obrazovanja.

Kakve su tvoje želje i planovi za budućnost? Na koji način ćeš upotrebti svoje znanje i talente?

U budućnosti bih želela da se stalno usavršavam, da mnogo putujem , upoznam još mnogo ljudi, i radim sa različitim kompanijama. Ipak, želim da se na kraju zaustavim u Srbiji, osnujem tu svoju porodicu i probam nešto da promenim. Još uvek ne znam tačno kako  jer trenutno sam daleko od kuće i nemam baš jasnu predstavu kakve su moje mogućnosti u Srbiji, ali sve u svoje vreme. Za sad znam samo da planiram da ulažem napore u to da strancima pokažem Srbiju i izmenim sliku koju najveći broj ljudi ima o našoj zemlji. Trudiću se da sve što radim, radim kvalitetno i pošteno. Mislim da će to pomoći i meni i svima oko mene, a na kraju krajeva, mojoj državi.

Kako provodiš slobodno vreme? Koja su tvoja interesovanja i oblasti koje te zanimaju osim matematike i tehničkih nauka?

Slobodno vreme provodim uglavnom sa prijateljima, ili ovima koje imam ovde, ili na Skajpu sa onima koji su kod kuće. Trudim se da nađem i još neka interesantna, neotkrivena mesta u Moskvi, a kada se dešava nešto mnogo dobro u gradu, trudim se da napravim sebi mesta u rasporedu da obavezno to obiđem.  Pevam i u fakultetskom horu. Više od tehničkih nauka me interesuje ples, učenje stranih jezika, putovanja, slikarstvo i istorija.

Otkrij nam u čemu se sastoji lepota matematike i tehničkih nauka. Odakle ljubav prema njima?

Najlepše u matematici i tehničkim naukama je to što su veoma jasne i određene i objašnjavaju suštinu mnogih stvari u prirodi o kojima nikad nisam ni razmišljala i otkrivaju veze među stvarima koje deluju sasvim nepovazano. Osim toga, one omogućavaju čoveku brži i lakši život, povezuju ljude, brišu vremenska, prostorna i imovinska ograničenja u našoj svakodnevici. Za moju ljubav prema prirodnim naukama “krivi” su pre svega moj otac, koji je inženjer elektrotehnike i profesor fizike i moji profesori iz srednje škole. Svi oni  su mi pomogli da razumem mnogo u tim oblastima, i da shvatim zašto su sva ta znanja ineresantna i korisna i gde se sve primenjuju.

Tvoja poruka mladim vrednim i talentovanim ljudima?

Želim im da veruju u sebe, da imaju dovoljno samopouzdanja da krenu putem koji zaista žele, a onima koji ga još nisu pronašli, da ne odustanu od traganja.  Želim im i entuzijazam i hrabrost, da ne odustaju  pre nego što nešto pokušaju.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here