SRPSKI KARNEVAL: Bele poklade

Noć veštica ili Bele poklade? Kult boga Šamana ili Sunca? Poenta je ista – slavlje. “Hleba i igara”, govorili su stari Rimljani…

Ono što za Ameriku predstavlja Noć veštica, to su za Srbiju Bele poklade. Praznik potiče od paganskih korena i proslave kulta Sunca i dolaska proleća i obeležava se svake godine poslednje nedelje pre početka Uskršnjeg posta. Karakteristično je uživanje u mrsnoj hrani i piću, kao i maškare. Pored hrane i pića, tada je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“.

Izvor: kamerades.com

MAŠKARA

Maskiranje je nekada bilo glavni deo Pokladskih rituala, jer su se ljudi na taj način borili protiv zlih sila koje su im nanosile štetu. Ovaj običaj se nastavlja i danas, ali je cilj zabava i druženje. Ulice se na ovaj dan pretvaraju u šareni karneval. Povorka je vesela i maskirana, tu se mogu naći razne maske, od vila i princeza pa do veštica i drakula.

Na čelu povorke su mlada i mladoženja. Kada zastanete i malo bolje pogledate ovaj par, primetićete da mlada ima brkove i da ne hoda baš najbolje na štiklama. Razlog je jednostavan, ovde se menjaju likovi – muškarac postaje mlada, a žena mladoženja. Ovaj običaj se naziva Maškara. Pored mladenaca, u povorci učestvuju i pop, kum, dever, stari svat i ostali svatovi. Tako maskirani, idu od kuće do kuće i izvode improvizovanu svadbu, dok ih domaćini daruju raznim ponudama – mesom, kolačima, ali najčeće jajima.

Ukoliko na Poklade pada kiša, u selu bi se reklo da je mlada volela da jede hranu sa varjače, pa je zato dan njenog venčanja kišni dan. Posle svadbe, karneval se kroz pesmu i veselje razilazi, ostavljajući prazne ulice do naredne Maškare.

Predveče, Maškaru zamenjuje drugi običaj. Na raskrsnicama se pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.

BELE POKLADE U SVETU

U svetu se proslave poklada obično smatraju periodom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval. Reč karneval potiče od latinske reči carne vale – zbogom meso.

Najpoznatiji karneval u svetu – Rio Karneval u Brazilu, uvek počinje u subotu, a završava se u utorak, na Bele poklade. U Francuskoj ovaj praznik se naziva Mardi gras, što znači debeli utorak. I dok se u svetu masovno proslavljaju poklade i karnevali, u Srbiji tek po koje mesto slavi i obeležava Bele poklade.

Izvor: kamerades.com

Tradicija i običaji jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice. Koliko je čuvanje običaja značajno za svaku zajednicu najbolje govori izreka “Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”. Nadamo se da će se ova situacija promeniti, i da će većina mesta prihvatiti ovaj šareni karneval.

2 KOMENTARA

  1. Moja deca su ,do pre pre 20 godina,pored Beogra preskakala vatru i mazala lica jedni drugima.Jeli sutlijas i jaja.Toliko su to voleli da smo planirali zimovanje vodeci racuna o datumu ,,karavestica”(tako se to u okolini Beograda zove).

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here