Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo. Nije nasledno. Ne nosi ga nepogrešiv genetički kod. Ono se gradi i ruši, ili pogrešno gradi pa ponovo stvara.
Samopouzdanje je stabilnije od zvezda. One će ispuniti dužnost i biće svake noći na nebu, ali niko ne garantuje da će blistati istim intenzitetom. Čovek koji je siguran u sebe, hoće. Samopouzdanje je stabilnije od zagrljaja. Ista osoba nas neće uvek zagrliti isto toplo, isto jako. Samopouzdanje hoće, i to prilikama za uspeh. Samopouzdanje je stabilnije i od stihova, ne znači da će oni izazvati uvek iste emocije u nama.
Kako podići samopouzdanje kod tinejdžera?
Samopouzdanje hoće, izazvaće zadovoljstvo, smirenost, predusetljivost. Ali čija je ključna uloga u izgradnji stabilne konstrukcije u nama, koja se čini da je ponekad od olova? Odgovor je u atmosferi roditeljskog doma i neposrednoj socijalnoj okolini. Kao deca prihvatamo mišljenja koja o nama imaju bitni pojedinci i internalizujemo ih kao vlastita.
Značajni su drugi pojedinci koji su topli i brižni prema detetu, ohrabruju ga i podržavaju. To su obično roditelji, učitelji, rođaci i vršnjaci. Zanimljivo je to da pozitivan odnos majke prema detetu još u prvim mesecima njegovog života utiče da ono, koje još uvek sebe ne može razlikovati od nje, doživljava da je i ono dobro.
Roditeljski odnos koji je topao, brižan, pun ljubavi i prihvatanja, te pravedan i dosledan, kojim se uvažavaju prava i mišljenja deteta, rezultira time da dete stvara pozitivnu sliku o sebi i osećaj kompetentnosti.
Roditelji igraju ključnu ulogu u izgradnji samopouzdanja kod dece.
Što deca bivaju starija sve više provode vreme u interakciji sa vršnjacima. Tada adolescenti zauzimaju određeni status u vršnjačkoj grupi. Postignuti status (popularnost, odbačenost, prihvatanje) posebno je značajan u školi gde postoji težnja za druženjem. Zadovoljenje ovih težnji adolescentima donosi prijatno osećanje vrednosti i samopouzdanja dok u suprotnom dolazi do pada.
„Rana adolescencija je prilično krizan period, i koliko je potrebna socijalna podrška i visok nivo samopoimanja, toliko je potrebna i ravnoteža u uticajima odraslih i vršnjaka. Da li će pozitivan životni događaj dovesti do porasta samopouzdanja kao i da li će negativan događaj uticati na pad istog, zavisi od interpretacije događaja od strane adolescenata ali i od ishoda.
Tokom adolescencije dolazi do razvojnih kriza koje mogu uticati na dotadašnji self-koncept tačnije na njegovu reorganizaciju, odnosno dovode do stvaranja novog doživljaja sopstvene ličnosti“, kazala je Bojana Dojčinov, master psiholog.
Samopouzdanje kao doživljaj sopstvene ličnosti
Adolescenti sa niskim samopouzdanjem se osećaju usamljeno, nespretni su u socijalnim kontaktima, osetljiviji su na kritiku i sumnjaju u svoju kompetentnost. Zato izbegavaju da se nađu u situacijama gde bi bi bili procenjeni od strane drugih, što opet dovodi do socijalne izolacije i povećanje već prisutnog osećanja usamljenosti i niskog samopouzdanja. Mladi sa stabilnim self-konceptom imaju viši nivo samopouzdanja, odsustvo osećanja inferiornosti i anksioznosti, omiljeni su u grupi i socijalno aktivniji.
Na pitanje šta njima može da naruši samopouzdanje, mladi različitih interesovanja, odgovorili su:
„Kad se mnogo trudiš da uspeš, a na kraju se ispostavi da to nema nikakvog smisla niti iko to ceni.“ Emilija Ristić (15)
„Kad mi osoba koja mi znači uputi neki negativan komentar. Onda se zapitam po čemu je neko drugi bolji od mene.“ Gordana Ilić (16)
„Rekao bih da nemam taj problem, hvala Bogu, ali može to da bude visina ili broj kilograma.“ Vukašin Jaćimović (17)
„Okrutni ljudi, time što primećuju svaku manu i ukazuju na nju zaboravljajući da nismo savršeni.“ Nebojša Janković (18)
„Ogledalo. Šalim se. (Smeh) Nisam iskompleksirana, samo realna. Uživam u životu, evo igram se sa ljubimcem.“ Aleksandra Jovanović (18)
„Uglavnom samopouzdanje kombinujem sa samokritikom kako ne bih bez razloga poleteo previsoko.“ Luka Petković (19)
Nemojte u strahu od niskog nivoa samopouzdanja juriti za nečim što imaju drugi. Pa, zaboga, nismo svi odeveni u „milion dolara“, a istovremeno pročitali onoliko knjiga tek da se nabroji na prste. I ne robujte kompleksima. Kažu da biti drugačiji u svojoj sredini znači rizik. Ali rizik je majušan kad ga ponište autentičnost, što je u stvari udobnost sa sobom, osećaj da pozitivno štrčite iz (monotonog) sistema i osećaj da ste svoji, i kao takvi zadovoljni bogatstvom svoje specifičnosti.
Hajde da radimo na sebi. To istovremeno znači i raditi na samopouzdanju. Hajmo na tri, dva, jedan …
