ŠTO NA UM, TO NA PAPIR I U NOTE: Blago Kapetana Strongvila

    Ako imate ideju da nešto uradite ili stvorite, to je sjano, ali dok to stvarno ne pretočite u nešto opipljivo, ne može se vrednovati kako valja. Takođe, šta god da Vam je na umu i mislite da to može da Vas ispuni, Vaše godine nikako ne smeju da tome budu prepreka. Dokaz da je tako nešto moguće je Vladimir Pešić, pisac i muzičar, čiji tekstovi, i zadovoljna publika dokazuju da neko i u 30-im i 40-im može započeti da ostvaruje svoje snove i u tome uspeti.

    On je u tržnom centru “City Passage – Arte stakleni pod” na Obilićevom vencu održao autorsko veče gde je predstavljao svoju poeziju, otpevao na gitari neke od pesama, čitao svoje priče, koje će biti uskoro objavljene… Od celokupnog stvaralaštva ponešto. Kroz vrlo inspirativan razgovor sa njim saznali smo šta ga je navelo da postane umetnik i šta je to što mladim ljudima može olakšati put do uspeha.

    Po zanimanju ste građevinski inženjer, odakle se pojavila ljubav prema pisanju i kada ste shvatili da je to ono što Vas interesuje i ispunjava?

    Poeziju sam zavoleo kroz slušanje rock’n’roll i ’’bardovske” muzike, tj. slušajući kantautore kao što su Okudžava, Visocki, Šobić, Dedić, Balašević, Štulić… Naravno, i nezaobilazni Bora Čorba. Španski sam, recimo, naučio da bih mogao da čitam Lorku u originalu i drago mi je kad vidim da se i njegove pesme mogu otpevati jako lepo. Ja lično sam počeo da pišem dosta kasno. Ako izuzmemo par pesama iz studentskih dana, prve ’’ozbiljnije’’ pesme su nastale tek kada sam ’’prevalio tridesetu.

    Zašto baš pseudonim Cpt Strongwill? Zato što to opisuje Vašu jaku karakternu osobinu ili je u pitanju nešto drugo?

    Što bi rekao Džoni: “Morao sam samom sebi dati nadimak”. Testiranje volje je ono što me prati čitavog života. Da bih nešto u životu uradio, uvek sam morao da se nečega odreknem. Jako često i sam testiram volju zadajući sebi neke zadatke. Pošto sam sve započinjao jako kasno, pisanje i učenje gitare posle tridesete, sviranje bas-gitare u četrdesetoj, znao sam da je za ostvarenje zadataka potrena jaka volja. U svemo ovome jako mi pomažu vežbe hatha-yoge, koju sam takođe počeo da vežbam posle tridesete.

    Svojevremeno ste bili osnivač i frontmen grupe Hexagram, čije su pesme “Vuk samotnjak”, “Vrati me u vreme pre nas” postali hitovi na Radiju 202. Koliko je bilo zanimljivo raditi na takvom projektu?

    Prvobitna ideja je bila da uradim svoj solo projekat u nekom Dylan-Springsteen-Young stilu, al’ kako su angažovani muzičari iz HM grupe “Alogia” iz “Smedereva, a i album se snimao u njihovom studiju, nametnula se ideja da se formira jedan Power Metal/Hard rock band. Prvi album ”Moć istočnog vetra” je odlično primljen kod publike, ali je kasnije došlo do razmimoilaženja u stavovima, pa sam ja radio koncerte sa potpuno novom postavom, a kasnije i osnovao grupu ’’Znak”, koja je svirala drugačiju muziku.

    Smatrate li da se pesmom i muzikom može preneti jaka poruka današnjem društvu, i ako je tako, koju biste Vi poruku želeli da slušaoci čuju u Vašim stihovima?

    Pesme sa pozitivnom porukom su svojevrsna ’’mantra’’, kojom se poručuje slušaocu da ne gubi nadu i u njega usađuje vera u bolje sutra i snaga da se istraje. Ne volim pesme koje nemaju nikakvu poruku ili one koje čoveka ’’ubedače”. Ja duboko verujem da se pesmama može promeniti svest ljudi, I to je jedan od razloga zašto se uopšte bavim prezentacijom poezije na ovaj način.

    Na svojoj autorskoj večeri predstavili ste tzv. “Čaršijske priče”, priče kratkog formata. Koliko su one povezane sa ljubavlju prema sredini u kojoj ste rođeni, žalu za madosti i možda, nekim boljim vremenima?

    Prvi razlog zbog koga sam počeo da pišem ’’Čaršijske priče’’ je da sačuvam od zaborava neke iskrice vedrog duha malog grada u kome sam rođen i odrastao(u Raškoj oblasti, ali motiv pesama je da se poistovete sa svakim gradom jer svaki ima svoje junake). Da se zna da su pod time nebom nekada postojali neki ljudi koji su svojim dogodovštinama bojili sivu svakodnevicu veselijm bojama. Ne bih rekao da je to ’’žal za mladošću’’, jer su junaci ovih priča i dan danas ’’u akciji’’, pišući tako nastavke do u nedogled.

    Kolika je čar i koliko ste ispunjeni kada znate da ih tako čuvate od zaborava?

    Osećam neizmerivo zadovoljstvo kada dobijem komentar da su priče nekome ulepšale dan. To i jeste njihova svrha. Kao i to, što već napomenuh, da se tako čuva od zaborava vedri duh čaršije, kakvih u Srbiji ima mnogo. Pa i veliki gradovi su podeljeni na mnoštvo malih čaršija, različitih po mentaltetu i sa svojim sopstvenim specifičnostima.

    Da li je po Vašem mišljenju pisana reč unapred izgubila u borbi sa modernim sredstvima tehnologijem i koliko nas rezultat te borbe košta pismenosti i kulturne osvešćenosti?

    Neću ’’otkriti toplu vodu” ako kažem da u modernim tehnologijama ima i dobrog i lošeg. Pisana reč neće nikada izgubiti bitku, ona se diže kao feniks posle svakog spaljivanja. Krizi pisane reči su ponajviše doprineli autori koji ne umeju svoju pisanu reč da na atraktivniji način predstave.

    PORTAL MLADI je namenjen prvenstveno mladim osobama, koje još imaju dosta da uče i obogaćuju svoje znanje u ovoj tranziciji i još uvek teškim vremenima… Šta je to što treba da im pomogne da izdrže na svom putu? Dajte nam neki umetnički savet?

    Radite na sebi svakodnevno, stičite nova znanja, nikada nije kasno da se bilo šta započne. Budite uporni i ne odustajte od svojih snova!

    Autorka: Anica Vuković

    1 KOMENTAR

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here