Stranci u Srbiji – Karl Odbur: Srpski mentalitet je moj mentalitet!

Nama koji smo rođeni u Srbiji i koji smo preživeli ratove, sankcije i sve druge nevolje koje je život postavio pred nas, izgleda potpuno nelogično da bilo ko odluči da zameni „Grad svetlosti“ za Beograd. Još je manje logično da sa sobom povede i dete. Izgleda da u našoj zemlji ima nešto što mi sami ne možemo da vidimo.

Kako je izgledao tvoj prvi susret sa Srbijom?

Prvi put sam ovde došao 2005. godine. Moja prva poseta je bila pre svega turistička i trajala je samo sedam dana. Po povratku u Francusku saznao sam da moja supruga boluje od raka. Nije uspela da se izbori sa tom bolešću i nakon njene smrti odlučio sam da rasprodam svu svoju imovinu u Parizu i preselim se u Srbiju.

Koliko ti je bilo teško da se navikneš na Srbiju i na srpski mentalitet?

Nije mi uopšte bilo teško! Srpski mentalitet je moj mentalitet. Kada sam došao u Srbiju, shvatio sam da je to zemlja za mene. U rodnom Parizu sam se osećao kao stranac.

Nisi došao sam, doveo si i ćerku Lunu sa sobom. Misliš da je Srbija bolje mesto za njeno odrastanje nego Francuska?

Svakako! Ovde je veoma bezbedno, bezbednije nego u Parizu. Kada sam prvi put došao u Srbiju, video sam mladi bračni par sa detetom ispred supermarketa. Roditelji su ušli u supermarket, a dete je ostalo napolju da se igra. To je u Francuskoj nezamislivo, tamo ne smete nijednog trenutka ostaviti dete samo.

Kako si došao na ideju da pokreneš blog o našoj zemlji?

Dugo sam razmišljao o tome. Kada sam došao ovde, Srbija je bila veoma loše predstavljena u zapadnim medijima. Teško je bilo doći do pravih informacija. Tada mi se činilo da niko ne pokušava da uradi nešto po tom pitanju, pa sam ja odlučio da pokušam da pošaljem drugačiju sliku Srbije u svet. Tako sam osnovao svoj blog. Svakog dana pratim srpske internet stranice, društvene mreže, vesti i onda ono što je najinteresantnije postavljam na svoj blog.

Kakve su reakcije na tvoj blog?

Mislim da su odlične. Javljaju mi se ljudi iz celog sveta. Većinom su to stranci koji ili vole Srbiju, ili žele da saznaju nešto više o njoj. Javlja mi se i mnogo ljudi iz srpske dijaspore, drago im je kad vide da neko govori lepo o Srbiji.

Ipak, tvoj boravak u Srbiji nije prošao bez problema. Pre nekog vremena su te fizički napali u Studentskom parku, imaš problema i sa papirima… To te nije nateralo da se vratiš u Francusku?

Ne, ne! To se svuda dešava, to je bio samo jedan incident. Već sam rekao da je Srbija bezbedna zemlja, mnogo bezbednija od Francuske. U Parizu postoje kvartovi u koje policija nikada ne odlazi.

Šta ti se najviše dopada u Srbiji?

Ljudi i hrana. Srbi su sjajan narod sa fantastičnom kuhinjom. Kada uporedim srpsku hranu sa francuskom, mogu vam reći da je srpska mnogo ukusnija. Posebno volim sarmu i ajvar! (To, Srbine! 😀 )

Karl, za kraj, gde vidiš sebe i Lunu za deset godina?

Sebe i Lunu mogu da zamislim samo u Srbiji i nigde drugde. Ovo je naša zemlja. Naučili smo oboje srpski jezik, Luna ovde ide i u školu, imamo prijatelje i nema nijednog razloga da odemo odavde.