Stres i bes – neprijatelji modernog doba

    Imate kratak rok da završite seminarski rad? Treba da donesete važnu odluku? Tražite novi stan? Brinete da li ćete dati uslov na fakultetu? Izgleda da ste pod stresom.

    Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz okruženja, koji mogu biti fizički, poput buke, hladnoće, toplote, ali i psihološki kao što su preopterećenost obavezama, poremećenost međuljudskih odnosa i sl.

    Nema osobe koja se ne suočava sa stresnim situacijama, od svakodnevnih briga, trke s vremenom i obavezama, do velikih negativnih životnih promena kao što su raskid veze, selidba, gubitak posla ili drage osobe. Ono što omladinu najviše „stresira” su preopterećenost školskim gradivom, teško dolaženje do posla i ljubavni problemi.

    Stres i bes

    Pored stresa, drugo negativno osećanje modernog doba s kojim se najčešće nosimo jeste bes. Pobegao vam je autobus ispred nosa? Isprskao vas je automobil prošavši kroz baru? Stali ste u žvaku? Prosečna osoba u danu se naljuti oko 4 puta. Izlive besa doživljavamo kao ventil, ali su oni zapravo okidač bolesti.

    Kad smo pod stresom ili kada smo besni često pravimo greške, radimo stvari zbog kojih posle žalimo, ponašamo se nedolično, vređamo druge, „vučemo” nepromišljene poteze.

    O stresu i ljutnji razgovarali smo sa Majkom Fišerom, psihoterapeutom i direktorom Britanskog udruženja za upravljanje besom, koji je bio gost Letnje škole u Hamburgu koju je organizovala organizacija YouthTime na kojoj smo i mi bili prisutni. On se potrudio da nam razjasni pojmove stresa i besa, kao i to da nam otkrije metode za njihovo prevazilaženje i kanalisanje.

    Stres je introvertno iskustvo, to je strah, dok je bes ekstrovertno iskustvo − eksplozija. Ljudi se različito nose s besom. Postoje oni koji ga potiskuju i oni koji eksplodiraju. Prvi sve povlače u sebe i postaju depresivni, dok drugi imaju napad od nekoliko minuta posle čega se osećaju fantastično, ali ljudima oko njih treba još 2 nedelje da se oporave. Čak i oni koji potiskuju bes će jednom eksplodirati, samo je pitanje vremena. Treba razlikovati i pasivno agresivno ponašanje, to je ono koje se prikriva sarkazmom, snishodljivim ponašanjem, pa i odbojnošću. To može biti šala koja vas bocne. Na primer, u Engleskoj su ljudi pasivno agresivni, dok su ljudi na Mediteranu aktivno agresivni, planu i saspu vam sve u lice – objasnio je Fišer za naš portal.

    Prema istraživanju Britanskog udruženja za upravljanje besom broj napada besa varira, i to u zavisnoti od doba godine. Ustanovljeno je da su ljudi u Velikoj Britaniji skloniji napadima besa oko Božićih praznika, zbog povećane konzumacije alkoholnih pića, i tokom leta, kada su visoke temperature.

    11204451_824660374249687_3485358115576359336_n

    Najlakši način da izađemo iz neprijatne situacije, po Fišerovom mišljenju, jeste da kažemo ljudima da smo ljuti, obrazlažući zašto se tako osećamo, tj. koji je uzrok našeg besa. Ako ste ljuti na nekoga ko je npr. zaboravio da vam donese košulju koja vam je potrebna za sastanak, to je samo simptom, a ono zbog čega ste u stvari ljuti jeste to što vas taj neko ne ceni, ne poštuje, ne sluša, ne shvata ozbiljno.

    Saznaj više: Aplicirajte za Globalni forum mladih u Barseloni

    Petominutno pravilo protiv besa

    Majk Fišer je osmislio petominutno pravilo protiv besa, a šta ono podrazumeva objasnio nam je na sledećem primeru:

    − Imam starog prijatelja i nisam ga video dugo, a put do njega je trajao dva sata. On živi na pet minuta od mesta našeg sastanka i kasni 25 minuta. I tako sedim i razmišljam, osećam se prilično nelagodno jer sam uložio veliki napor da stignem na vreme, a on kasni. Sedim i počinjem da se ljutim, razmišljam kako će verovatno imati neki izgovor za kašnjenje. Ali da li će biti bitno pet minuta nakon što ga budem video to što je on zakasnio? Neće.

    Petominutno pravilo podrazumeva da ako vam nešto smeta nakon pet minuta, onda porazgovarajte o tome, ali ako vam ne smeta, klonite se rasprave, jer nije vredno. Ne treba shvatati sve lično, uvek treba uzeti širu sliku u obzir.

    − U redu je imati drugačije mišljenje. Možemo da se slažemo i ne slažemo. Ne treba se držati toga da li je neko u pravu ili nije. Postoje različita gledišta na iste stvari. Najbitnije je kako se ophodimo prema tuđim osećanjima, a jedini način da se pravilno ophodimo prema drugima je da naučimo da poštujemo različitosti − poručio je Fišer.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here