STUDIRATI PSIHOLOGIJU

Andrea Kostić

STUDIRATI PSIHOLOGIJU kao i sve u životu ima svoje prednosti ali i svoje mane. Sada kada je ostalo još desetak dana do mog upisa u četvrtu godinu mogu da kažem da je bilo perioda i kada sam bila srećna što studiram psihologiju, ali da je bilo trenutaka kada sam govorila samoj sebi – ,,Andrea, šta ti je ovo trebalo?”.

Ovo drugo mi je dolazilo u misli zbog pritiska koje zvanje psihologa sa sobom nosi. Pritisak se odnosi na sve što ljudi očekuju od tebe, samim tim što studiraš tu nauku, nauku ljudske duše, rešavanja problema i kako poneki laici misle ,,čitanja misli”.

Studiranje psihologije možda ne omogućava čitanje tuđih misli, rešavanje problema svakog pojedinca koga sretnete, ali dovodi do spoznaje nečeg najbitnijeg – omogućava nam da spoznamo sami sebe.

Samospoznaja dovodi do lakšeg razumevanja drugih što predstavlja osnovu kasnijeg daljeg usavršavanja za sve one psihologe koji žele da se bave psihoterapijom.

Veštine i osobine koje bi trebalo da ima psiholog:

-Završene studije psihologije
-Samostalnost
-Odgovornost
-Emotivna zrelost
-Komunikativnost
-Osećajnost
-Elokventnost
-Sposobnost usmenog i pismenog izražavanja

Glavne metode psihologa su:

-Samoopažanje
-Opažanje u prirodnim uslovima
-Anketno ispitivanje
-Proučavanje slučajeva-istraživanja
-Eksperiment

Odgovornosti psihologa:

-Merenje psihičkih osobina i karakteristika pojedinca i grupe
-Proučavanje čoveka pri namerno izazvanim reakcijama
-Proučavanje patoloških oblika ponašanja
-Proučavanje potisnutih konflikata u objašnjenju ponašanja
-Intervjuisanje i testiranje mentalnih sposobnosti
-Razvijanje metoda radne uspešnosti
-Obrada podataka statističkom analizom

Oblasti u kojima psiholozi nakon završenih osnovnih akademskih studija mogu da se usavršavaju su:

-Klinička psihologija
-Psihologija ljudskih resursa
-Psihologija obrazovanja
-Istraživačka psihologija
-Psihoterapija i savetovanje