Velika deca (5): Čarls Šulc – Svi smo mi Čarli Braun

Velike stvari, bez obzira da li je reč o remek-delima umetnosti, naučnim otkrićima ili delima pop kulture u kojoj se iza zabave krije još nešto, oduvek su nastajale iz velike strasti. Posvećenost i ljubav prema svom poslu učinile su da imena velikih ljudi ostanu zapisana u istoriji. Veliko dete, Čarls Šulc nije izuzetak od ovog pravila. Pola veka svakodnevnog rada ispunjenog ljubavlju dovelo je do nastanka jednog od najpopularnijih stripova na svetu.

Čarls Šulc, čiji je otac bio Nemac a majka Norvežanka, rođen je 1922. godine u Čikagu. O njegovom životu napisano je nekoliko biografija, ali njegovi poznanici tvrde da ga nijedna ne opisuje potpuno tačno. I sam Šulc je pisao o sebi u formi eseja, a svoje osobine je preneo na sve likove čuvenog stripa Peanuts. Možda mu je najsličniji dečak okrugle glave u žutoj majici koji se zove isto kao i Čarlsov drug iz mladosti, Čarli Braun. Šulca i Brauna ne povezuje samo činjenica da je i jednom i drugom otac bio berberin, već i to što se nikada nisu uklapali u društvo, povučeni i introvertni, a često su bili i najmlađe dete u razredu ili na igralištu koje stariji ismevaju.

Šulc je od oca nasledio ljubav prema radu i predanost poslu. U svojim esejima Šulc se prisećao detinjstva opisujući oca kao čoveka koji je svakog jutra srećan odlazio na posao gde je ostajao do večernjih sati a sin ga je nestrpljivo čekao da zajedno čitaju stripove. Nedeljom su imali običaj da zajedno odlaze na pecanje koje je otac veoma voleo, a Čarlsu je zanimljiviji bio hokej. Tačnije, malo je stvari koje su mu bile  draže od ovog sporta, a danas neke ledene hale nose njegovo ime. Majka je takođe bila veoma važna ličnost u njegovom životu, a umrla je dok je Čarls bio na ratištu za vreme Drugog svetskog rata. Ipak, u ratu nikada nije pucao a jednom je odbio da baci bombu u napušten magacin jer se tu nalazio jedan mali pas. Pse je voleo oduvek, a u detinjstvu je imao jednog mešanca koji je inspirisao stvaranje lika Snupija (ime dobio po norveškoj reči od milja, a povod je bila majčina želja da ima psa sa tim imenom).

Šulcovo detinjstvo je bilo obeleženo čitanjem stripova, od kojih je najviše voleo Popaja i Mikija Mausa, kao i crtanjem omiljenih likova i željom da jednog dana postane crtač stripova. Prvi njegov rad je obljavljen u novinama kada je imao 15 godina, a nakon srednje škole pohađao je kurs crtanja u istoj školi koja je nakon rata postala njegovo prvo radno mesto. Ovde je upoznao ljude koji su inspirsali nastank nekih likova iz stripa, među kojima su kolega sa imenom Čarli Braun i Šulcova neuzvraćena ljubav koja se u stripu pojavljuje kao devojčica sa crvenom kosom u koju je Čarli Braun nesrećno zaljubljen.

Dečački snovi su se ostvarili i postao je crtač stripova, i to ne bilo kakav već jedan od najboljih, a u zrelim godinama je govorio da je važno da odrasli obrate pažnju na stavove koje su imali kao deca i šta su tada želeli da rade. Svoju profesiju je posmatrao kao ostvarenje snova i nikada nije svoj posao nazvao ovim imenom jer ga nije doživljavao kao obavezu već kao aktivnost koja ga ispunjava. Govorio je da se nigde ne oseća sigurnije nego za crtačkom tablom, a voleo je i samoću i da vreme provodi u svojoj sobi. Čak je imao strah od dugog udaljavanja od kuće i mrzeo je putovanja. Inrovertan kako samo Čarli Braun može biti. U samoći je nastao najveći broj Šulcovih ideja, a crtao je skoro 50 godina. Inspiracije za strip koji je izlazio svakodnevno kao da mu nikada nije nedostajalo, a nije prihvatao ničije savete i nije želeo da ima pomoćnike. Mnogo je voleo da čita pa je u knjigama često nalazio ideje i informacije korisne za stvaranje stripa.

Imao je 28 godina kada je 1950. godine objavljen prvi Peanuts strip, čije ime nije voleo. Ovaj naziv su stripu dali drugi a Šulc ga je smatrao besmislenim. Srećom, sam strip je bio pun smisla pa je doživeo veliku popularnost a nakon 34 godine od prvog objavljivanja ušao je u Ginisovu knjigu rekorda jer je objavljen u 2000 dnevnih novina. Do danas je taj broj došao do 2600 novina u 75 zemalja, a strip je preveden na 21 jezik i u velikoj meri je odredio današnje shvatanje stripa. Šulc je radio do samog kraja života, nacrtao je 18 000 stripova, a samo je jednom imao godišnji odmor da bi proslavio 75. rođendan. Ovo je bio prvi strip koji je predstavljao decu onakva kakva jesu sa sve problemima koji prožimaju i svet odraslih. Početna ideja je bila predstavljanje dečjeg igrališta i borbe koja se na njemu odvija a koju odrasli često zaboravljaju. Činjenicu da u stripu nema odraslih likova, Šulc je duhovito objašnjavao govreći da prostor dnevnog stripa nije dovoljan da se oni usprave, a istina je bila da se odrasli u ovom svetu po njegovom mišljenju ne bi osećali prijatno. Zato nije želeo da njegovi likovi odrastu smišljajući im uvek nove situacije kroz koje su se vremenom menjali ali su ostajali deca.

Šulcov Peanuts se smatra jednom od najdužih priča koje je čovek ikada ispričao. Govorio je da je crtanje stripova ono što najbolje zna da radi i da nije važno kako se vaša profesija zove i šta radite sve dok nekome donosite radost. Uživao je u činjenici da je stvorio likove koje ljudi vole i čije dogodovštine iz dana u dan iščekuju, a osećaj stvaranja nečega ni iz čega na praznoj crtačkoj tabli nazivao je predivnim iskustvom. Rad mu je pomogao da preživi sve teške trenutke, a govorio je da humor nikada ne nastaje iz sreće već uvek iz nekog melanholičnog osećanja. Kada su ga ljudi pitali zašto je Čarli Braun večiti gubitnik i zašto mu ne dozvoli bar jednom da uspešno baci loptu, govorio je da u tome ne bi bilo ničega duhovitog.

Čarlija Brauna je Šulc zamislio kao predstavnika svakoga od nas, ali naravno karikiranog jer  niko nije u neprestanoj agoniji. On je ogledalo problema kako dece tako i odraslih, večito nesiguran i u određenoj meri odbačen sa neprestanom potrebom da zna da se dopada ljudima iz okruženja. Njegovom najboljem prijatelju, Snupiju, je trebalo 8 godina od prvog pojavljivanja u stripu da konačno ustane na dve noge i da njegove misli budu ispisane u oblačićima. Tada Snupi postaje onaj pas kakvog danas znamo, duhovit, maštovit i sarkastičan. Profesor Artur Asa Berger je ovog neobičnog psa nazvao egzistencijalnim herojem govoreći da on pasjom upornošću teži da prevaziđe ono što mu je suđeno – da bude pas. Čitaoci su Šulcu neretko govorili da im se dopada filozofija njegovog stripa, a on nije znao koja je to filozofija objašnjavajući da je samo iznosio neka svoja mišljenja o životu i ljudima koja su često bila slatkogorka i u velikoj meri su bila povezana sa porazima.

Strip o deci sa igrališta, psu i ptici prerastao je u knjige, crtane filmove i dvadesetak hiljada proizvoda sa njihovim likovima, ali i fenomen pop kulture. Definisao je dnevni strip kao crtački jednostavan i duhoviti prikaz stvarnog života. Njegov tvorac Čarls Šulc bio je veliki zagovornik svemirskog programa, a 1969. godine Čarli Braun i Snupi odlaze čak i  u svemir. Naime, komandni modul letelice Apolo 10 je dobio naziv Čarli Braun, a lunarni modul Snupi. Godina 1989. donosi Fobsovu listu na kojoj se Šulc nalazi među 10 najbogatijih ljudi iz oblasti zabave. Ova činjenica nije uticala na njegov stil života, pa je i dalje živeo skromno i povučeno neprestano radeći.

Peanuts strip je naizgled bezazlena, ali duboka i pre svega duhovita priča o igralištu zvanom život. Šulcov život je pouka da su ideje i aktivnosti koje nas čine srećnima i ispunjenima jedino što vredi u stripu koji život ispisuje.

2 KOMENTARA

  1. Draga Jovana, želim samo da ti od srca zahvalim na ovom predivno tekstu! Na jedan tako suptilan i jednostavan način si odala priznanje ovo velikom čovjeku.Molim te nastavvi da pišeš, voljela bih pročitati još neki od tvoji tekstova ili članak:)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here