Kana na ženskim rukama – crtanje kanom po rukama

Muslimanke se od malih nogu uče da budu smerne, udvorne i stidljive, jer je ženama dužnost da budu plodna majka i verna supruga. Žene iz Magreba oslikavaju dlanove kanom kao deo predačkog obreda koji treba da im donese sreću pred svadbenu ceremoniju.

Crtanje kanom po rukama

Za žene iz Magreba kana je ujedno simbol molitvi, zaštite, magije i amajlije. Zbog toga mlade koriste kanu da oslikaju šake kao deo predbračnog rituala u kojem učestvuju mladenci, njihovi prijatelji i rodbina. Tetovaže na šakama predstavljaju mađiju koja služi da ih zaštiti od uroka i obezbedi im sreću i plodnost u novom domu.

Da bi se razumeo smisao ove jedinstvene ceremonije, mora se imati na umu da u mestima gde fundamentalizam ima snažne korene, kao u Magrebu, porodica čini stub svih društvenih spona.

Porodica se karakteriše poligamnim odnosima i diskriminacijom žena, koji su opstali sve do naših dana, kao potvrda činjenice da u njihovom društvu veoma malo žena ima istaknuto mesto. Uprkos liberalnim težnjama, islamski integralisti sprečavaju svaki pokušaj da se položaj žena popravi. 

Crtanje kanom – Pod pretnjom sramote

Hegemonija muškaraca u ovim društvima ugušila je svaki doprinos žena, koje, u skladu sa zakonom, treba da budu poslušne i uslužne. Za muškarce brak znači potvrdu njegove vlasti u domu, dok za ženju znači apsolutnu pokornost mužu. Očuvano devojačko devičanstvo do stupanja u brak predstavlja glavni zalog porodične časti. U Magrebu se neudeta žena smatra fatalnom pretnjom za muškarca i pogrdno se naziva hajala.

Vrhunac ženinog života predstavlja čas kada postane svekrva, jer to za Magrebljane znači paradigmu plodnosti, čas kada je ostvaren cilj da se ostavi potomstvo. Tada žena postaje uvažena i poštovana u društvu. Čast koju uživaju starci najbolje se ogleda u tome što je svekrva zadužena da kanom oslika šake buduće neveste.

Ali pre no što se pristupi ovoj ceremoniji žena je najpre morala da odobri izbor svoje buduće snaje. Ubuduće će ona biti zadužena da upotpuni devojčino obrazovanje i da od nje napravi dobru suprugu koja će znati da vodi domaćinstvo i pazi na porodicu i muža. Stoga je zrela žena dužna da čuva tradiciju i prenese je na potomstvo, te da stekne poštovanje i očuva red utvrđen još od davnina.

U oslikanim šakama Magrebljanki krije se tajanstveni kodeks. U današnje vreme, kada je praksa tetoviranja postala zaista popularna širom razvijenog sveta, mora se priznati da se niko tako ne razume u tajne slikanja kanom po koži kao žene iz Magreba. Ovaj inuciozni postupak obično traje satima, što samo još više doprinosi misteriji ovog rituala.

Ne tako daleka prošlost

Na čitavom Bliskom istoku kana se koristila za ukrašavanje kože u ceremoniji koja je imala naglašen religijski simbolizam. Kao i sve ostalo što se tiče duhovnog i ovozemaljskog života, običaji žena iz Magreba zapisani su u Kuranu. U skladu sa ovom svetom knjigom muškarci su superiorni u odnosu na njih i one su im potčinjene zato što je Bog dao preimućstvo jednom naspram drugog.

Muškarci su tako tumačili ove spise, učvrstivši verovanje da je psihička, intelektualna, moralna i fizička inferiornost žena jedan od osnovnih odnosa koje želi Alah. Tako shvatanje pruža opravdanje za muževljev despotizam, za njegovo pravo da razbaštini ženu, kao i za poligamiju i muževljevo i svekrvino zlostavljanje.

Kao i u drugim kulturnim običajima, u Magrebu, oslikavanje šaka kanom prvi je korak na putu ka ženinom zatočeništvu i povlačenju iz društvenog života već u ranom uzrastu. Stupivši u brak, žena je osuđena na kućni pritvor i obavezna je da se neprestano pridržava pravila ponašanja jer je odgovorna za čuvanje porodične časti.

U slučaju da prekrši ove norme, mogla bi da bude kažnjena najstrašnijom kaznom – kamenovanjem! Uprkos svemu, većina žena ćuti, ne toliko zato što nisu sklone da se pobune, već zbog straha od odmazde kojoj bi bile izložene.

Iz shvatanja da je žena niže biće u kontekstu islamske kulture nastale su takozvane „obeležene žene“ Magreba, pri čemu njihov beleg makar nije tako bolan kao onaj koji je ženska psihologija pretrpela od talibanskih integralista u Avganistanu. U ovom slučaju je žensko telo skriveno od tuđih pogleda i rezervisano isključivo za muževljeve oči, uistinu osramoćeno.

Zemlja na zapadu

Kada kažemo Magreb, mislimo na Maroko, Alžir i Tunis, tri zemlje koje, premda vrlo različite u političkom smislu, održavaju izvestan stepen geografskog, etničkog, religijskog, lingvističkog i kulturnog jedinstva. Međutim, po nekim teorijama Magreb takođe obuhvata Mauritaniju i Libiju. Ova regija predstavlja najzapadniju oblast arapskog islamskog sveta.

Mendi, integralno slikarstvo

Bojenje čitavog tela kanom je predački običaj koji je danas postao prava umetnost, poznata pod imenom mendi. Korene ovog običaja treba tražiti u drevnom Egiptu. Mada je vremenom postao rasprostranjen po svim kontinentima. Od mlevenog lišća kane (Lawsonia alba), trnovitog žbuna poreklom iz Arabije dobija se fini prah koji treba pročistiti više puta da bi boja ostala na koži. Posle toga se prah meša sa uljima pa se dobijena smesa nanosi na kožu i ostavlja jedan dan da se osuši. Za razliku od ostalih vidova tetoviranja, ovo slikanje ne nanosi bol niti ostavlja trajne tragove.

Knjigu „Velike zagonetke čovečanstva“  možete potražiti u svim knjižarama Vulkan širom Srbije kao i na sajtu www.vulkani.rs.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here