Tribina popularnog voditelja i autora emisije „24 minuta“ Zorana Kesića na Fakultetu političkih nauka omogućila nam je da čujemo priču o počecima njegove karijere.

Pre karijere reportera pokušao je da upiše Pravni fakultet, Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, ali neuspešno. Kako sam kaže: „ja sam želeo fakultet, ali fakultet nije želeo mene”. Zatim ga majka prijavljuje na audiciju na Studiju B i tako svet zabave počinje.

Prvi honorar zaradio je posle srednje škole na Studiju B. Najlepša sećanja su mu iz tog perioda kada je tri godine jurio sa kamerom po ulicama i susretao obične i neobične ljude.

– Uvek sam voleo da privučem pažnju, a satira je zgodna prečica do nje. Na šarm i duhovitost sam dobijao prolaz još kod profesora, ali to mi nije pomoglo kod devojaka. Iz ljubavnih trauma i pitanja zašto sam ja lošiji od ostalih, nastale su sveske i sveske ljubavnih jadi, ali i ljubav prema pisanju – objašnjava Kesić.

Emisija „Fajront republika” donela mu je opštu narodnu popularnost. Posle tri sezone zbog lošeg termina i sve veće popularnosti emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, ta emisija je doživela sopstveni fajront. Nakon toga dve godine je bio odsutan sa televizije. Tada stvara bend „Kesa i bombone“ kojim pokušava da se vrati na scenu.

– Cilj stvaranja benda bio je da privučemo publiku kod nas, putovali smo i stvarali uživo talk show. Bio sam u gubitku na tim putovanjima, jer od prodaje karata nije bilo dovoljno zarade da se pokriju svi troškovi, ali sam vratio veru u publiku – kaže voditelj „24 minuta”.

Emisija „24 minuta” nastaje tako što ekipa (njih petorica) koja pravi ovu emisiju na tabli napiše četiri najaktuelnije teme te nedelje i razmišljaju kako da im pristupe. Možda nekada greše, ali njihov stav u emisiji je iskren.

– Gosti rado dolaze kod nas, ali mislim da neki odbijaju dolazak jer smatraju da moraju biti duhoviti. Neki dolaze u stolicu i pokušavaju da silom budu duhoviti, da više zezaju političare od nas. Nema potrebe za tim jer mi ih zovemo zbog toga što su oni dobri u tome što rade – rekao je Kesić.

Po njegovim rečima, Beograd nije drugačiji od onog Beograda u kome je on odrastao, ali mladima fali entuzijazam.

– Nemojte biti lenji, informišite se što više i radite ono što volite. Ja bih i sada špartao ulicama – poručio je voditelj.

O rijaliti programima

– Pre nekoliko dana zvali su me da uđem u „Velikog brata“. Pitao sam ih da li se šalite?! Prezirem rijaliti programe. Kada su me zvali da uđem u „Parove“ rekao sam im da ja bih, ali moja žena neće. Nisam srećan što pre moje emisije ide Velikli brat, ali većina ljudi gleda rijaliti i mi smo u manjini – kaže Kesić.

The post SATIRA – ZGODNA PREČICA DO PAŽNJE appeared first on Portal Mladi.

Oni koji nisu uspeli da se prijave na vreme za upis na master akademske studije ne treba da brinu. Iako je predviđeno da se do 15. oktobra obave upisne prijave, taj rok za smer „Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost“ na Univerzitetu u Beogradu produžen je do 23. oktobra. Takođe, postoji mogućnost raspisivanja drugog upisnog roka na svim fakultetima ukoliko ostane slobodnih ili nepopunjenih mesta.

Pri Univerzitetu postoje dodatnih osam master programa, koja su manje poznata studentima i diplomcima. Budžetska mesta ne postoje, a potrebno je priložiti pri upisu motivaciono pismo, kratku biografiju (na srpskom ili engleskom jeziku) i diplomu o završenom fakultetu sa prosečnom ocenom. Na ovim studijama učestvuju profesori sa različitih beogradskih fakulteta, ugledni domaći i strani stručnjaci.

Na programu „Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost“ (60 ESPB), 50 mesta namenjena su svim diplomcima koji su završili osnovne studije u četvorogodišnjem trajanju, a na smeru „Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost“ (120 ESPB), 50 mesta čuvaju se za one koji su završili studije u trogodišnjem trajanju. Prijemni podrazumeva intervju i kratak esej. Tokom završetka studija stiče se zvanje master-menadžer.

Ukoliko ste zainteresovani što pre odnesite dokumente u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, koja se nalazi na Studentskom trgu broj 1. Ostali studijski programi na Univerzitetu su:

1. Evropska i međunarodna politika i upravljanje krizom

Program je namenjen svim studentima koji su završili osnovne studije u trajanju od četiri godina. Odvija se na engleskom jeziku i ima 30 samofinansirajućih mesta. Prijemni ispit za ovaj program uključuje esej i intervju na engleskom.

2. Menadžment poslovnih performansi

Namenjen je studentima koji su završili osnovne studije iz oblasti društveno humanističkih i medicinskih nauka. Ima 19 mesta, a prijemni podrazumeva intervju.

3. Preduzetnički menadžment

Namenjen je studentima koji su završili osnovne studije iz oblasti tehničkih ili prirodno-matematičkih nauka. Ima mesta za 19 samofinansirajućih studenata i prijemni ispit uključuje intervju.

4. Obrazovne politike

Namenjen je svim studentima koji su završili četvorogodišnje studije i znaju engleski jezik. Primaju 30 studenata, a prijemni ispit odnosno intervju organizuje se samo ukoliko ima veći broj prijavljenih kandidata. Pored dokumentacije, za ovaj smer potrebno je imati Europass jezički pasoš u formatu na srpskom jeziku, preporuku poslodavca, nastavnika ili druge relevantne osobe.

5. Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama

Za ovaj program mogu se prijaviti studenti svih profila koji su završili osnovne akademske studije u trogodišnjem trajanju sa znanjem engleskog jezika. Prijemni ispit je sačinjen od intervjua, a dodatno je potrebno poneti sa sobom objavljene stručne radove, ukoliko ih imate. Postoje 30 mesta na samofinansiranju.

6. Računarstvo u društvenim naukama

Mogu se prijaviti svi studenti koji su završili osnovne akademske studije u četvorogodišnjem trajanju, a biće primljeno 35 kandidata. Dodatno je potrebno naznačiti ukoliko ste student generacije na osnovnim studijama, ali i dokaze o objavljenim istraživačkim radovima u časopisima sa SCI liste. Prijava za ovaj smer obavljena je još u letnjem period, a studenti su oslobođeni plaćanja školarine.

The post PRODUŽEN UPIS NA PROGRAME MASTER STUDIJA appeared first on Portal Mladi.

Nije reč o magiji, religiji ili sujevernoj veštini, već o energiji poznatoj u nauci kao elektromagnetna snaga koja nam može pomoći da uređivanjem prostora privučemo uspeh i dobre ocene. U Kini je zovu Či, u Japanu Ki, u Indiji Prana, u hrišćanstvu Sveti duh. Jednostavno se primenjuje, a potrebno je samo malo vremena i volje za preuređenjem životnog prostora.

FENG ŠUI

Saveti Feng šu-ija zapravo su slični savetima i pridikama roditelja. Sredi haos u sobi, pospremi radni sto, pomeri patike od prolaza, spusti dasku wc šolje, izbaci smeće, pokupi đubre, pazi da ne udariš glavu o ivicu police. Vodeći se ovom naukom, ako sredimo i raspremimo prostor oko sebe, sredićemo i svoj život, misli i obaveze.

Prvo, pronađite zid na severoistočnoj strani svoje sobe, jer je to strana mudrosti, školovanja i sagledavanja sebe. Taj zid doterajte nagradama i diplomama kako biste podigli samopouzdanje. Okačite svoje fotografije sa školskih priredbi, nalepite postere svojih uzora ili slike mesta koja harmonično utiču na vas. Nagrade i slike momci mogu staviti i na zid sobe na severozapadnoj strani, a devojke i na zid na jugozapadnoj strani.

Raščistite nepotrebne stvari, sredite zakrčene hodnike i prolaze, rešite se nepotrebnih sitnica. Smeće pored vrata, nagomilane stvari ili stari nameštaj su stvari koje guše energiju i sapliću vas, kako u stanu tako i u životu. Neka vam sobe budu prohodne, jer haos i nered izazivaju osećaj nervoze i depresije. Oštre ivice nameštaja pokrijte tkaninom i uklonite oštre uglove iz svog života.

Važan korak svakako je i pozicioniranje radnog stola i raspored stvari na njemu. Namestite sto tako da kada sedite ne budete naspram vrata, ali da gledate u njih. Iza vas neka bude zid koji vam simbolički daje podršku i vetar u leđa. Ako postoje dva radna stola u sobi, nemojte ih stavljati jedan nasuprot drugom, jer je to pozicija konflikta. Neka vam radni sto uvek bude uredan jer ćete tako biti uspešniji.

Dobro je imati noćnu lampu, poput svetlećeg globusa, jer deluje pozitivno. Koristite crvene fascikle i notese da poboljšate motivaciju i privučete sreću. Ako ste ljubitelj cveća, držite ga na istočnoj strani, a malu zelenu biljku na jugoistočnoj. Kaktus i druge bodljikave biljke stvaraju lošu energiju, pa ih nemojte držati u sobi.

Strane sveta igraju veliku ulogu u Feng šuiju, zato definišite šta želite i na osnovu toga radni sto okrenite prema toj strani sveta. Istok je za one kojima nedostaju ideje ili se spremaju da započnu nove stvari. Zapad podržava organizaciju, racionalno i jasno mišljenje, sever je izvor mirne energije, a jug izvor samostalnosti i priznanja.

The post Učite lakše uz feng šui! appeared first on Portal Mladi.

Dolazak u Beograd, gde od oktobra počinju fakultetske obaveze i privikavanje na samostalan studentski život sa prijateljima ili totalnim strancima, dovoljno je stresan  za sve one brucoše koji su napustili roditeljsko gnezdo. Dodatne muke tih prvih dana studentima zadaju i odlasci do fakulteta, menze, biblioteke, rođaka ili prijatelja, zbog nepoznavanja ruta prevoza.

Verujte nam, nema mesta panici. Za koju godinu sa osmehom ćete se prisećati kako vas je neko čekao satima jer ste ušli u pogrešan prevoz ili otišli u pogrešnom smeru ili izašli na pogrešnoj stanici. Sve je to sastavni deo upoznavanja sa Beogradom.

Upoznavanje sa gradom najbolje je početi preko interneta, a ako nemate internet, poslužiće i obična mapa grada, kupljena u knjižari. Mapu svih linija možete pogledati OVDE. Ako vam se ovo čini previše zamršeno, tu je sajt planplus.rs. Ukucajte da li želite da idete pešice, kolima ili gradskim prevozom. Zatim, izaberite najkraći ili najbrži put. Pretražite i krenite. Za svaki slučaj slikajte ili na parče papira nacrtajte šemu kretanja koju želite da koristite.

Ako niste sigurni da ste na dobrom putu, potražite pomoć, pitajte prolaznike, ali imajte na umu da je Beograd veliki grad, te da ne znaju svi sve nazive ulica.

– Tražila sam stan moje nove kolegenice i izgubila se. Pitala sam stariju gospođu da mi pomogne. Rekla je da sam na pogrešnom mestu i dalje me uputila. Posle pola sata traženja shvatila sam da se zgrada kolegenice nalazi tačno preko puta mesta gde sam pitala prolaznicu za smer. Samo je trebalo da pola sata ranije pređem pešački prelaz – priča kroz smeh studentkinja Maja Živković (25).

Dobre smernice za orijentaciju su mostovi i visoke i neobične zgrade koje se vide skoro iz svakog dela grada. Neki od značajnijih orijentira su Hram „Svetog Save”, čuvena visoka crnka popularno poznata kao „Beograđanka”, Most na Adi, kapije Beograda.

Slavija – ogroman kružni tok. Kada se nađete na njemu imate osećaj da se sve oko njega vrti. Niste daleko od istine. U blizini, samo nekoliko stanica dalje nalaze se pozorišta, bioskopi, biblioteke, Mek, studentska poliklinika, Studentski centar u kome možete da izvadite karticu za menzu, železnička i autobuska stanica. Jedna od sedam ulica koje su povezane sa Slavijom je sigurno vaša. Otkrijte gde svaka od njih vodi.

– Sa cimerkom sam u prvoj godini svake nedelje imala zajednički dan kada se vozimo različitim prevozima od početne do poslednje stanice ili šetamo u potrazi za raznim mestima koje smo želele da posetimo. Slučajno smo tako našle kafiće koji daju besplatno piće ili popust svakom studentu koji je tog dana dobio desetku i devetku na ispitu – rekla je apsolventkinja Milica Mihajlović (24).

Danas postoje i aplikacije za mobilni telefon koje vam mogu pomoći da se snađete u nepoznatom gradu.

The post ZAGONETKA ZA BRUCOŠE: Gradski prevoz u Beogradu appeared first on Portal Mladi.

Zatvaranje džez festivala Nišvil poslednjeg dana na glavnom stejdžu „Zemlja/Nebo“ upotpunili su emotivni, suptilni i kreativni bendovi iz različitih zemalja sveta. Kiša koja je neprestano padala i oskudna publika zbog nevremena tokom nastupa Vejn Eskoferi Kvarteta članove benda nije obeshrabrila. Svirali su savršeno kao što to uvek rade, zahvalni prisutnim ljubiteljima što umeju da uživaju i ostaju dosledni muzici koju vole.

Vejn Eskoferi dobitnik Gremi nagrade, najbolji je tenor saksofonista u usponu za 2014. godinu po izboru “Downbeat” magazina. Na Nišvilu nastupio je 2009. godine kao član benda Mingus Dinasti (Mingus Dynasty), a dve godine kasnije kao deo pratećeg sastava slavnog Toma Harela sa kojim je snimio sedam albuma. Iza sebe već ima osam samostalnih albuma i njegov kvartet čine pianist Dejvid Kikoski (David Kikoski), basista Ugona Okegvo (Ugonna Okegwo) i bubnjar Ralf Piterson (Ralph Peterson). Umesto basiste Okegva, koji je bio sprečen da dođe na niški džez festival, svirao je Deril Hol, američki kontrabasista u Francuskoj.

Kada je počela da se razvija ljubav prema džezu i generalno prema muzici?

Vejn: Bio sam veoma stidljivo dete i muzika je bila moj način da se izrazim. Svirao sam da bih pronašao svoj mir. Ovo je društvena muzika, ima posebnu energiju i publika je veoma bliska što mi se dopada. Kasnije sviranje mi omogućava da putujem na mesta gde pričom i druženjem upoznajem nove ljude. To me dodatno nadahnjuje i inspiriše. Putovanja su mi važna jer džez mora biti svež u smislu da prati i svira o onome što vam se dešava u životu, o novim i drugačijim stvarima.

Kako je nastao Kvartet?

Vejn: Kada sam sastavljao bend tražio sam ljude sa istom inspiracijom. Radim originalne kompozicije inspirisane muzikom Džordž Harisona i Čarli Parkera. Nemam određeni pravac, već sviram ono što osećam.Tako da je ovo moj bend, moj koncept.

Šta vam se najviše dopalo u Srbiji?

Vejn: Najviše mi se dopadaju ljudi u publici i energija koju imaju. Primetio sam da je na Nišvilu dosta prisutna mlada publika i zaista mi je drago što su zainteresovani. Hranu nisam uspeo da probam, a žene naravno da mi se dopadaju. Sada sam razveden posle dužeg vremena i slobodan za nova poznanstva.

Šta vas pokreće od emocija?

Hol: Ljubav, tuga, frustracija, sreća, znatiželja i kompleksnost. Muzičari kao svi ostali gledaju Bi-Bi-Si, slušamo Obamu, pratimo socijalnu politiku, terorizam koji se dešava u svetu. Mi u svojim pesmama pričamo o tim dešavanjima, ali problem je što malo ljudi sluša džez. Razlog je i mali broj radio stanica koje su posvećene ovoj vrsti muzike.

Poruka mladim muzičarima u Srbiji?

Hol: Budite ozbiljni kada je reč o vašoj muzici i potrudite se da je podelite sa drugima. Nemojte da ostajete između svojih zidina. Najbitnija stvar je da budete uporni i iznesete muziku u javnost. Morate imati konekciju sa istorijom muzike da biste mogli da date pretpostavke o budućnosti i to je izazov u našem radu. Kada ljudi sviraju džez pod uticajem roka ili klasične muzike, a nemaju ubačenu džez istoriju onda se taj kontakt gubi. Zato je važno poznavati korene kako bi krenuli i pomerili se napred ka budućnosti.

The post Vejn Eskoferi, Deril Hol i sav taj džez appeared first on Portal Mladi.

Na 21. Nišvil džez festivalu četiri dana preko 150.000 posetilaca uživalo je u odličnoj atmosferi i nezaboravnom provodu gledajući 90 koncerata i slušajući 600 izvrsnih svetskih i naših izvođača na deset različitih bina.

Festival je otvoren muzikom iz filma „Pirati sa Kariba” koju je izvela Omladinska Filharmonija „Naisus“. U nastavku večeri uručena je tradicionalna nagrada za životno delo saksofonisti Jovanu Maljokoviću, a potom smo uživali u muzici mlade portugalske pevačice Karmen Souze, čija je muzika mešavina afričkog motiva, džeza i uticaja očevih predaka sa Zelenortskih ostrva.

Drugi dan Nišvila broji najviše posetilaca. Te večeri poseban utisak ostavio je najpoznatiji esid bend Inkognito, koji treći put nastupa na Nišvilu. Tokom celog njihovog izvođenja svi u publici su igrali, mahali rukama, aplaudirali i pevali. Nešto kasnije nastup beloputog jamajčanina Monti Aleksandera sa svojim bendom uverio nas je da se na Jamajci pored rege muzike svira podjednako dobar džez.

Duško Gojković sa Big Bendom RTS-a pokazao je svojom pesmom „Samba Tzigane” da su truba i džez oduvek bili i ostali odličan spoj. Gojković je dobitnik specijalne ovogodišnje nagrade Nišvil džez festivala, nagrade „Car Konstantin“, za promociju džez kulture. Nagrada je namenja i bugarskom kompozitoru, pijanisti i dirigentu Milčo Levievu, koji nije mogao da prisustvuje festivalu zbog teške bolesti.

Holandski jive-swing sastav Džez Konekšn (Jazz Connection) kojima se pridružila pevačica Angela van Rijthoven priredili su na sceni pravi filmski mjuzikl. Pevali su najviše o ljubavi, a mladi su ispred bine tokom njihovog nastupa igrali salsu. Uz pesmu „Jump, jive an’ wail” svi prisutni ljubitelji džeza su skakali. Mlađu publiku posebno je oduševio nastup repera Marčela i benda Napeti Kvintet koji je napravio savršenu, a opet nekome nezamislivu mešavinu hip hopa i džeza.

Kako u žanrovima tako i u godinama Nišvil ne poznaje granice. To je najbolje pokazao mister Maršal Alen, saksofonista koji je u svojoj 92. godini sa sastavom „San Ra Arkestra“ zabavljao posetioce festivala neobičnim solo deonicama odsviranim na gitari, svirajući neujednačeno i spajajući ruralni bluz, sving, soul, fank i rok u jednu kompoziciju. Njemu je od strane organizatora festivala dodeljeno priznanje „Šaban Bajramović”. Bend je dodatno privukao pažnju neobičnim kostimima inspirisanim starom civilizacijom Egipta i naučnom fantastikom.

– U ovoj muzici bitan je zvuk. Dobar zvuk se ne može tek tako uzeti, već se do njega mora doći duhovnim putem – rekao je Maršal Alen na koferenciji za novinare.

Poslednje večeri uživali smo u glasu Amire Medunjanin uz pratnju pijaniste Bojana Zulfikarpašića i najuspešnijeg niškog džezera u inostranstvu Nenada Vasilića. Svojim glasom i emotivnim izvođenjem pesama sa naših prostora sve prisutne prožimala je jeza.

– Loše okolnosti na muzičkoj sceni ne treba da budu opravdanje da ne pokušamo. Treba puno rada i discipline  – poručio je Nenad Vasilić na konferenciji za novinare.

Ovaj savet definitivno su poslušali mladi i talentovani niški sastav Džem Stejšn (Jam Station) koji su zatvorili ovogodišnji Nišvil na Glavnom stejdžu. Svojim mladalačkim entuzijazmom napravili su pravu žurku vraćajući prisutne u doba Rej Čarlsa i Dorsa.

Na Midnight Jazzdance stejdžu đuskanje se svake večeri nastavljalo uz strane i naše di džejeve sve do ranih jutarnjih časova. Na festivalu pored muzičkog programa prisustvovali smo postavkama izložbi fotografija, promocijama knjiga, nastupima džez pijanista uz neme filmove, projekciji igranih i dokumentarnih muzičkih filmova, striporami, ali i radionici Nišvil vorkšopa u kojoj su polaznici stekli znanja i iskustva u kontaktu sa velikim imenima svetske džez scene.

The post NIŠVIL: Lek za dušu appeared first on Portal Mladi.

Ovo leto pamtiće brucoši kao najduži raspust, ali i važnu životnu prekretnicu, i to naročito oni koji će se otisnuti od roditeljskih domova u samostalnu avanturu zvanu – studentski život.

Odmorite se. Zabavite se. Putujte, bilo na more, planinu ili selo. Đuskajte na žurkama. Igrajte društvene igre u kućnoj atmosferi. Uživajte u prirodi sa prijateljima. Brčkajte se na obližnjem jezeru ili reci. Ohladite glavu od definicija i lekcija, od pitanja i zadataka sa prijemnog ispita.

Saznaj više: Šta obići u Srbiji.

Vreme sa roditeljima iskoristite da naučite veštine poput peglanja ili korišćenja veš mašine. Naučite da spremite neko jelo, jer nije kuvanje bauk kao što se čini. Pravljenje palačinki za ekipu sa fakulteta odličan je način da „probijete led” i steknete nove prijatelje.

Posetite grad u kojem ćete studirati. Stavite ranac na leđa, spakujte samo neophodno, pa pravac autobuska ili železnička stanica. Ukoliko nemate kod koga da prenoćite, iznajmite sobu u hostelu ili u nekom od studentskih domova koji se preko leta pretvara u hostel. Kada malo bolje razmislite, mora da znate nekoga ko zna nekoga ko stanuje u gradu koji će uskoro postati vaše mesto boravka i kod koga možete prenoćiti. Nemojte ići sami, bolje je u društvu, a najbolje u društvu budućeg cimera ili buduće cimerke.

Traženje smeštaja važna je stavka u pripremi za studentski život. Neko će se smestiti u studentski dom, a neko u iznajmljeni stan ili sobu.

Svaki brucoš na budžetu može da konkuriše za mesto u studentskom domu. Ovaj konkurs raspisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Za narednu školsku godinu (2015/2016) brucoši se mogu prijaviti do 15. septembra. Uslove konkursa možete pogledati OVDE.

Kako predavanja počinju u oktobru, stanovi se uglavnom traže u septembru. Za traženje stana u velikom gradu morate odvojiti najmanje nekoliko dana i naoružati se strpljenjem. Napravite plan kada ćete koji stan pogledati. Nemojte ići sami u obilazak. Očekujte da nekada slika stana na oglasu i u realnosti nije ni približno ista. Počnite da se informišete od poznanika koji žive u tom gradu da li znaju nekoga ko izdaje stan. Proverite oglase za izdavanje stanova na oglasnoj tabli vašeg fakulteta, prelistajte Halo oglase i pretražite sajtove za izdavanje nekretnina.

Mesečna kirija stanova varira u zavisnoti od lokacije i kvadrature stana. U glavnom gradu mesečno iznajmljivanje sobe je oko 100 evra, dok je u drugim gradovima kirija nešto niža. Iznajmljivanje garsonjere košta mesečno od 120 do 200 evra, a dvosobnih stanova od 250 evra.

Napravite spisak šta sve morate da ponesete u novi stan. Mi ćemo vam pomoći da ga započnete, a vi dopišite ostalo: pegla, posteljina, jastuk, jorgan, peškiri, laptop, knjige, šolja za kafu, pribor za jelo…

Pored odmora nemojte dopustiti da načisto ispadnete iz forme. Zato, pročitajte koju knjigu, informišite se o literaturi koja će vam trebati  za fakultet, rešite ponekad ukrštene reči.

The post LETO PRED ODLAZAK U NEPOZNATI GRAD – Saveti za brucoše appeared first on Portal Mladi.

U svetu u kojem odrastamo, preplavljeni modom i modnim časopisima, skoro je nemoguće držati se poznate poslovice „odelo ne čini čoveka“ i zanemariti u potpunosti interes za odeću koju nosimo. Ranije su postojale školske uniforme, identične za sve, pa đake nije bolela glava zbog dileme „šta obući“.

Danas je liberalnije, nema više uniformi, prate se modni trendovi, kombinuju se različiti stilovi. Ipak, na fakultetima postoji kodeks oblačenja koji se može naći u pravilinicima o ponašanju studenata. Iako pravila oblačenja za studente nisu striktna, potrebno je poštovati osnovne smernice.

Pravila studentskog oblačenja nalažu da devojke treba da izbegavaju da se na fakultetu pojavljuju u suknjama iznad kolena, da nose majice na bretele ili one koje otkrivaju stomak ili imaju dubok dekolte. Kod kuće u ormanu treba ostaviti i otvorenu obuću, poput japanki i papuča.

Bolje je opredeliti se za dužu haljinu sa kratkim rukavima ili košulju u kombinaciji sa letnjim pantalonama ili suknjom. Ukoliko ste ljubitelj sportskih haljina i vamp odeće sačuvajte te modele za izlazak u grad sa prijateljima, ali i kombinacije koje deluju preozbiljno za vaše godine, jer ćete tako izgledati smešno.

Modne i stilske promene značajno su preokrenule stavove muškaraca o garderobi, zbog čega posvećuju sve više vremena svom izgledu. Ono što mladići treba da ostave u ormanu kada krenu na fakuletet su sportski dresovi i kratke pantalone. Majica, džemper, duge pantalone ili farmerice uz patike ili cipele idealana su odevna kombinacija.

Izbor boje može vam pomoći da delujete samouvereno. Plava i zelena imaju moć da smire i opuste, ljubičasta simboliše dostojanstvo i poštovanje, dok žuta i oker boja pripadaju najstimulativnijim bojama i zrače optimizmom. Ako se razmišljate između roze i crvene izaberite crvenu jer je energičnija, a mnogi studenti smatraju da donosi sreću na ispitima. Siva se može kombinovati sa narandžastom, jer zajedno simbolišu mudrost i zrelost.

„Faktor sreće“ od posebne je važnosti studentima, pa će se na svakom ispitu pojedinci pojaviti u tzv. srećnoj majici, sa srećnim minđušama ili u srećnim pantalonama. Ako vam to pruža izvesnu sigurnost i veru da ćete tako lakše položiti ispit, nemojte menjati naviku.

Ukoliko volite da nosite nakit, neka on bude diskretan, kako ne biste zveckanjem i šarenilom odvlačili preveliku pažnju drugim studentima i izgledali kao novogodišnja jelka.

Dok provodite vreme u slušaonicama, amfiteatrima i čitaonicama napadnom odećom drečavih boja, otkrivenim tetovažama i šljaštećim nakitom odvlačićete kolegama pažnju sa savladavanja gradiva. Dakle, ne samo da je izbor garderobe stvar mode, već je to i stvar pristojnosti i poštovanja drugih. Trudite se da vaša odeća odaje utisak stabilne, ozbiljne i kulturne osobe.

Ukoliko se ovi saveti previše razlikuju od vašeg stila, zavirite u svoj orman i kreirajte svoj studentski stil oblačenja.

The post STUDENTSKI KODEKS OBLAČENJA appeared first on Portal Mladi.

Svi studenti koji su bili u Americi preko programa „Radi i putuj“ (Work and Travel) znaju da bez ovih pet stvari ne bi smeli da krenu u ovu avanturu. Pre svega, neophodno je naoružati se informacijama preko agencije, ambasade i interneta o tome šta je sve potrebno za višemesečni boravak na američkom kontinentu.

Na ovaj program mogu se prijaviti svi redovni studenti, koji su prvi put upisali školsku godinu na osnovnim ili master studijama, bilo da su sa državnog ili privatnog fakulteta. Pored popunjenih formulara koje predaju ambasadi, kandidati moraju da polože najmanje dva ispita u tekućoj školskoj godini. Poznavanje engleskog jezika, iako važna stavka, nije presudno za dobijanje zelenog svetla od strane ambasade, koliko to da na razgovoru budete ubedljivi da ćete se nakon isteka programa vratiti u svoju zemlju.

Uglavnom se za ovaj program studenti prijavljuju sa jednim ili više prijatelja, kolegom, partnerom, bratom ili sestrom. Kada se desi da jedan dobije, a drugi ne dobije vizu, ostaje teška odluka da li poći sam na ovo putovanje. Iskustvo studenata kaže da ne bi trebalo odustati.

Kada stignete u Sjedinjene Američke Države, često vas na aerodromu čeka predstavnik agencije i vodi do smeštaja, koji ćete deliti sa pet ili više ljudi. Operateri agencije dostupni su 24 časa, u slučaju da imate bilo kakav problem ili nedoumicu. Svi tudenti su u obavezi da svake druge nedelje odgovore na mejl agencije i obaveste ih da li je sve u redu.

Za one kojima se višemesečni boravak hiljadama kilometara daleko od kuće čini kao preveliki korak, mogu na našem vebsajtu pronaći aktuelne konkurse za radionice, prakse i edukacije u Evropi, te tako biti bliže kući, a ipak iskusiti neku vrstu radnog boravka u inostranstvu.

Saznaj više: Aktuelni konkursi.

Ponuda poslova

Izbor poslova je raznovrstan. Smene mogu trajati od šest do deset sati dnevno, a nedeljna kvota je od 32 do 40 radnih sati. Težina posla, angažovanost na njemu i grad u kojem ste smešteni određuju visinu zarade. Pa tako, satnica spacioca na bazenu u glavnom gradu SAD iznosi 7,85 dolara, dok je satnica sobarice i prodavca u butiku na ostrvu Martini vinogradi od deset do 15 dolara.

Konobari imaju male plate, zbog američke tradicije da im gosti hotela i restorana ostavljaju visoki bakšiš, u vrednosti i do 20 odsto od ukupnog iznosa računa (u skoro svakoj „državi“ je minimum bakšiš od 10%). Dodatnu zaradu od bakšiša imaju i hostese, sobarice i sobna posluga. Nešto bolje poznavanje jezika je potrebno za osobu koja radi na front desku, odnosno koja dočekuje i čekira goste, prima rezervacije i daje im potrebne informacije.

−Jutarnja kafa pored jezera, prelepo popodne sa prijateljima i odličan provod za mlade uveče, otprilike tako se sećam mesta Lejk Plesid, u kome sam radila kao sobarica. Jedan stariji bračni par, koji je boravio u hotelu, ostao mi je u lepom sećanju, jer smo se na neki način i sprijateljili. Pre njihovog odlaska ostavili su mi veliki bakšiš, ali i što je mnogo važnije kontakt telefon na koji mogu da ih pozovem ako mi zatreba pomoć u slučaju da se vratim u Ameriku. Zaista su me oduševili − priča studentkinja Aleksandra Anđelković (24).

Ne žurite sa trošenjem novca!

Iako na samom početku morate imati prilično veliku sumu novca potrebnu za pokrivanje početnih troškova (minimum je uglavnom za sve države 475 dolara), dobra stvar je da se taj novac povrati zaradom, a pored toga se može i uštedeti. Za agenciju, koja vam pronalazi smeštaj, posao, rezerviše avionsku kartu i zakazuje sastanak u ambasadi, morate odvojiti oko 1200 – 1600 evra. 

Neophodno je poneti džeparac kako biste pokrili troškove smeštaja i hrane do prve plate. Ostajanje bez para u Americi nije nimalo dobra stvar. Zato velike kupovine odložite za kasnije i sačekajte dok ne saznate kako svet oko vas funkcioniše.

              Široki vidici

Upoznavanje druge kulture, usavršavanje jezika, druženje sa novim ljudima iz različitih krajeva sveta, dobra zarada i savršena prilika da se posete veliki gradovi koje ste do sada samo na filmu videli, sigurno su pozitivne strane ovog putešestvija. Gledanje svitanja u društvu novih prijatelja, dok ste miljama udaljeni od vašeg rodnog kraja gde u tom trenutku vaši najmiliji spavaju, budi osećanja dokučiva samo onima koji su osetili zrake tog sunca.

Ovo iskustvo i putovanje Jovana Mladenović (26), studentkinja iz Niša, rado bi ponovila. Ona je jedva čekala da putovanje počne. Osim toga što je upoznala mnogo mladih ljudi sa naših prostora koji su otišli preko istog programa, stekla je i puno novih prijatelja iz inostranstva, Jamajke, Brazila i naravno Amerike, sa kojima je i dalje često u kontaktu.

Pored uživanja i avanture, kandidati moraju biti spremni da ozbiljno rade i prilagode se tamošnjim uslovima. Ono što im se uglavnom ne dopada je hrana, i to može da zasmeta ljubiteljima domaće kuhinje, ali ima i tamo meste gde se može naći naš ajvar, Eurokrem, pavlaka i ćevapi. Samo je potrebno da malo istražite.

Ako imate bilo kakva pitanja, nedoumice ili su vam potrebni saveti, slobodno nam pišite u komentarima. Rado ćemo vam pomoći koliko god možemo.

The post DRAGI STUDENTI, VEŽITE POJASEVE − POLEĆEMO! appeared first on Portal Mladi.

Studentski grad, popularno zvani Studenjak, najveći je studentski dom na ovim prostorima. Bio je to jedini kompleks zgrada u okolini na Novom Beogradu 1951. godine, kada su se u njega počeli useljavati studenti i brucoši iz cele Jugoslavije, ali i inostranstva.

Kada bi zidovi i svi stanari Studenjaka počeli da govore o onome šta su videli, čuli i doživeli u ovom gradu, pričama ne bi bilo kraja. Svako ko je u domu stanovao zna kakav je osećaj deliti prostor od 15 kvadrata sa osobom koju prvi put vidi.

Nepoznati cimeri postepenim zbližavanjem ostajali su prijatelji za ceo život. Kažu da niste osetili pravi studentski život ako niste živeli u studentskom domu, među kojima posebno mesto pripada upravo Studenjaku.

Da život u Studenjaku ostavlja dubok trag na stanare pokazuju i dela bivšeg stanara, diplomiranog snimatelja Daniela Mateića, koji je snimio igrani film „Ilegalac“ i dugometražni dokumentarni film „Studengrad“.

Pedesetih godina prošlog veka na mestu gde je kotlarnica postojalo je zajedničko kupatilo, pa su do njega studenti morali da izlaze iz bloka sa peškirima na glavi. Neki su se kupali dugo, pa ostali nisu stizali na red. Zato su uvedeni bonovi, koji su davali mogućnost da se svako okupa dva puta nedeljno. Da bi imali novca da izađu u grad, neki stanari, uglavnom muškarci, prodavali su svoje bonove. Danas u Studenjaku svaka soba ima zasebno kupatilo, a tople vode ima od sedam ujutru do devet uveče.

– Nekada topla voda nestane i ranije, pa mi se dešavalo da se tuširam hladnom vodom, ako dođem kasno iz grada ili moram ujutru da krenem na fakultet pre sedam – priča Ana Đorđević (25), stanarka Studenjaka.

Danas u sobama svi imaju pristup internetu i čajnu kuhinju u kojoj mogu skuvati jutarnju kafu. Oni koji žive u dvokrevetnim sobama imaju prednost jer topli napitak mogu popiti sa cimerima na terasi. Trokrevetne sobe nemaju terasu, ali su jeftinije. Nekada je u tim malim sobama spavalo i  po osam studenata, tri redovna i pet ilegalaca, zajedno sa mačkom i psom. Sada se aktivnost u Studentskom gradu kontroliše, a u tome pomažu video nadzor i upravnici blokova.

– U prvom i drugom bloku tetkice čiste sobu tri puta nedeljno, zbog čega je mesečna stanarina nešto viša od standardne cene. Međutim, stanari moraju da napuste sobe preko leta, jer se oba bloka pretvaraju u hostel – objašnjava Ana.

Nekada je svako drvo na Terazijama, kao zamena za fejsbuk, tviter i instagram, bilo mesto okupljanja studenata iz cele Jugoslavije. Centar grada od Studenjaka je daleko, a prevoza nije bilo često. Bez obzira na te prepreke uvek bi neko od studenata iz doma na Novom Beogradu u šest sati popodne odlazio na Terazije i čekao nove studente koji su došli u Beograd. Onaj ko je želeo da poseti glavni grad, a nije imao obezbeđen smeštaj, znao je da će se stanari Studenjaka za to pobrinuti.

Studenjak funkcioniše kao pravi mali grad. Studentima su na raspolaganju menza, čitaonice, perionice, pošta, frizer, fotokopirnica, Studentska poliklinika, sportski tereni, bioskop, AKUD „Španac“, Književni klub „Branko Miljković“, Društvo guslara „Student“ i Dom kulture „Studentski grad“ koji ima letnju pozornicu. Vikendima večernje časove studenti uglavnom provode na čuvenim klupicama uz gitaru i razgovor sa prijateljima, a sve to posle ponoći začine đuskanjem u čuvenoj diskoteci „Menzoteka”.

Emisije televizije „Studentki grad“, naslednice istoimenog radija, dostupne su u večernjim satima na malim ekranima. Radio je obaveštavao studente o dolasku muzičkih grupa, humanitarnih akcija, čestitali su se položeni ispiti i izjavljivale ljubavi. Ostavio je trag tokom prvih velikih protesta studenata u Titovoj Jugoslaviji 1968. godine, pozivajući tadašnje stanare na zajednički protest.

Na radiju su svoje karijere započeli danas poznati ljudi, među kojima su voditelj Miloje Mića Orlović i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Televizija je nastavila tradiciju radija u pričanju priča o životu Studenjaka.

The post STUDENJAK, grad koji nikada ne miruje: nekad i sad appeared first on Portal Mladi.