Čarli Čaplin, glumac koji je postavio standarde komedije

Ser Čarls Spenser, poznatiji kao Čarli Čaplin, prvi put se pred publikom pojavio u šestominutnom filmu „Dečje auto-trke na plaži Venis“. Čaplin je bio glumac, režiser i kompozitor, ali njegovo ime uvek je bilo i biće asocijacija na jednog od najvećih komičara svih vremena.

Nakon teškog detinjstva, tokom kog se suočio sa smrću svoga oca, nervnim slomom svoje majke i čestih selidbi, Čaplin je utehu pronašao u glumi u koju se zaljubio još od malih nogu. Čarli Čaplin je već sa dvanaest godina prvi put nastupio u predstavi, a ubrzo je počeo da dobija i druge glumačke angažmane. Šansu da napreduje u glumačkoj karijeri, Čaplin je video u dečjem ansamblu Freda Karna, gde se pokazao kao jedan od talentovanijih. Ubrzo mu se ispunila želja i zajedno sa trupom otišao je u Ameriku na turneju kako bi sledio svoj san. Nastupajući u brojnim predstavama širom zemlje, Čaplin je usavršio svoje glumačke sposobnosti kao i veštinu pantomime. Velika prekretnica bila je kada ga je uočio tada slavni filmski producent Mark Senet i ponudio mu mesto u svom studiju Kiston. To je bio početak njegove velike filmske karijere.

Već prve godine profesionalne glumačke karijere Čaplin je snimio oko 36 nemih filmova u kojima se pojavljuje u ulozi popularnog Skitnice. Lik sa vrećastim pantalonama, uskim kaputom, polucilindrom, cipelama nekoliko brojeva većim i prepoznatljivim brkovima odmah je pridobio simpatije publike i obeležio filmsku istoriju. Čarli Čaplin je tvrdio da je poznati lik Skitnice nastao spontano, da su delovi njegovog kostima pozajmljeni od njegovih kolega, dok je štap našao na zemlji, a njegove osobine i ponašanje rodili su se sami od sebe. Lik njegovog Skitnice je toliko postao popularan, da je Čaplin ubrzo imao sredstava da osnuje sopstvenu filmsku kompaniju Junajted Artist Studio, gde je samostalno snimao filmove. Filmovi ,,Mališan“, „Žena iz Pariza“, „Potraga za zlatom“, „Cirkus“, „Svetla velegrada“ i ,,Moderna vremena“, koji su nastali pod okriljem njegovog studija smatraju se za njegova najbolja ostvarenja, koja su pomerala granice još uvek mlade sedme umetnosti.

Dolazak zvučnog filma doneo je značajne promene, mnogi glumci su izgubili posao jer nisu mogli da se prilagode zvuku, ali Čaplin je nastavio sa svojim filmovima, jer na njegov talenat nije uticao ni ton, a ni tišina. Njegovi zvučni filmovi „Svetla pozornice“, „Kralj u Njujorku“, „Grofica iz Hong Konga“, čiju muziku je sam komponovao, nastavili su da ređaju uspehe širom sveta.

Koliko je umeo da šokira svojim privatnim životom, brojnim ljubavnim aferama sa maloletnim devojkama ili političkim stavovima koje je bez ustručavanja iznosio u javnosti, toliko mu je polazilo za rukom da oduševi gledaoce svojim glumačkim talentom i sposobnostima. Sa sigurnošću se može reći da je Čarli Čaplin uspevao da komunicira sa publikom širom sveta samo putem pantomime, mimike i muzike zaobilazeći jezičku barijeru. Filmski kritičari, iako su ga u početku nazivali vulgarnim, njegova poslednja dela smatraju klasikom. Ljudi su ga obožavali, a mnogi su se i identifkovali sa likom Skitnice, jer se njegova sudbina nije mnogo razlikovala od njihovih. Pored toga što mu je polazilo za rukom da natera svakog čoveka u bioskopskoj sali da napravi neki zvuk − divljenja, gađenja ili smeha, ono što je ovog filmskog junaka odvojilo od ostalih je i to što ma koliko puta bio zaustavljen i obeshrabljen, on se nikada ne predaje dok ne ,,istera“ svoje. To je verovatno i jedna karakteristika koju je posedovao sam glumac, a koju je preneo na svog junaka, jer je i sam rekao: „Da biste se iskreno smejali morate biti u stanju da uzmete svoju bol i da se igrate s njom“.

Čarli Čaplin je dobio Oskara za najbolju muziku u filmu ,,Svetla pozornice“ i dve prestižne nagrade, međutim, nikada nije dobio onog Oskara kojeg je po mnogima zaslužio, Oskara za glumu. Britanska kraljica Elizabeta II dodelila mu je čin viteza 1975. godine. Umro je u Švajcarskoj 1977. godine, gde je živeo sa svojom porodicom.

 Njegovo ime u filmskoj industriji predstavlja glumca koji je diktirao zakone komedije u svoje vreme, a glumcima posle sebe postavio visoke standarde koje treba da ispune.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here