DA LI DOVOLJNO ZNAMO O MOBINGU?

    Poslednjih nekoliko godina se veoma često govori o mobingu. U Srbiji je 2010. godine donet Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu. Dakle, ovim zakonom se uređuje zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu, postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju, kao i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu.

    Izraz mobing ima osnovu u engleskom jeziku gde glagol to mob znači nasrnuti u masi, izraz imenice mob koja znači rulja, gomila, i izraza mobbish što znači prostački, grub. Mobing je kao pojava prvo prepoznata u ponašanju nekih vrsta životinja koje su se udružile protiv druge kako bi je udaljile iz grupe. Ovaj izraz je devedesetih godina XX veka preuzeo nemački psiholog Hajnc Lejman kako bi objasnio slično ponašanje u radnoj sredini.

    MOBING se odnosi na zlonamerne pokušaje pojedinca ili grupe ljudi da se putem neopravdanih optužbi, ponižavanja, opšteg uznemiravanja i emocionalnog zlostavljanja u dužem vremenskom periodu osoba degradira, ugrozi njen ugled, čast, dostojanstvo i integritet ličnosti i ona udalji iz radne sredine.”  

    mobing
    „Niste dužni da trpite zlostavljanje“

    VRSTE MOBINGA:

    • Vertikalni – predstavlja psihološko zlostavljanje koje nadređeni primenjuje prema radniku i ono je najčešće.
    • Horizontalni mobing – ispoljava se između zaposlenih na istom hijerarhijskom nivou.
    • Strateški mobing – kada se vlasnik firme dogovori sa menadžmentom o sprovođenju organizovanog mobinga prema određenom zaposlenom ili grupi zaposlenih.

    FAZE U MOBINGU:

    • Kritički događaj – radi se o fazi u kojoj određeni događaj ili neslaganje služi kao okidač za ispoljavanje mobinga.
    • Agresivno ponašanje i psihološki napad – faza u kojoj se ispoljava agresivno ponašanje mobera.
    • Uključivanje administracije (menadžmenta)— u ovoj fazi menadžment najčešće ignoriše pojavu mobinga ili umanjuje njen značaj. Uključivanje menadžmenta po pravilu ide na štetu žrtve.
    • Etiketiranje žrtve— u ovoj fazi menadžment postaje saveznik mobera tako što deli ista predubeđenja o žrtvi u smislu da je žrtva ta koja ispoljava devijantno ponašanje.
    • Isključivanje/Proterivanje – u ovoj fazi žrtva napušta organizaciju jer je na to primorana lošim uslovima rada.

    mobing

    Činjenica je da je mobing u Srbiji uzeo maha, naročito u privatnom sektoru. Ponuda radne snage na tržištu premašuje tražnju za radnom snagom, u takvim uslovima se formira niska cena rada i mladi ljudi su primorani da rade pod pritiskom i da ispunjavaju nerealne zahteve svojih poslodavaca. Često se dešava da žrtva trpi mobing a da nije svesna toga, smatrajući da je njena obaveza da izvrši svako naređenje pretpostavljenog.

    POSLEDICE MOBINGA

    Posledice mobinga na individualnom nivou:

    • Promene na socio-emotivnom planu – poremećaj raspoloženja poput depresije, kao i anksioznost, napadi panike itd.
    • Promene na telesno-zdravstvenom nivou – manifestuju se najčešće u vidu glavobolje, srčanih problema, vrtoglavice, povišenog krvnog pritiska itd.
    • Promene u ponašanju – agresivnost, učestalo korišćenje alkohola, pasivizacija itd.

     

    Mnogi nisu svesni da se posledice mobinga reflektuju i na nacionalnu ekonomiju. One se ogledaju u tome što mobing dovodi do povećanih troškova lečenja i rehabilitacije, nadoknada za bolovanje, nadoknada za nezaposlene itd.

    Zapamtite, niste dužni da trpite ničije ZLOSTAVLJANJE! Reagujte blagovremeno i pokažite da ste živo biće koje ima svoje potrebe i osećanja.

    Autor : Darko Anačkov

    PODELI

    2 KOMENTARA

    1. Ovaj tekst je krajnje uopšten i ne daje nikakav savet osobama koje se osećaju zlostavljano na poslu.

    2. Poštovana Ivana,
      Cilj ovog teksta jeste da upozna uopšteno mlade ljude sa pojmom mobinga, vrstama, fazama i njegovim konsekvencama. Verovali ili ne, postoje ljudi koji uopšte ne znaju šta je mobing. Nisam želeo da tekst bude pretrpan i dosadan za čitanje. Pokušao sam da napišem samo najvažnije. Odgovor za Vas:
      Problematikom mobinga se uglavnom bavi odeljenje za upravljanje ljudskim resursima u preduzeću. Ova odeljenja se najčešće formiraju u velikim preduzećima a u manjim preduzećima ovu funkciju obavljaju službe za pravne poslove u preduzeću. Funkcija ULJR je po svojoj prirodi zadužena za pitanja koja se tiču ljudskih resursa u organizaciji. Sve aktivnosti funkcije ULJR se mogu svrstati u tri grupe intervencija: primarne, sekundarne i tercijarne. Primarne intervencije su jedan od načina da se preventivno deluje na sprečavanje mobinga u organizaciji. Sistem selekcije zaposlenih treba da bude takav da se odaberu kvalifikovani kandidati koje uz to karakteriše i emocionalna inteligencija, integritet itd. U sekundarne intervencije ubrajaju se aktivnosti na uspostavljanju efektivnog sistema za procesuiranje i rešavanje žalbi za mobing u organizaciji. Tercijarne intervencije vezane su za smanjene, odnosno ublažavanje negativnih posledica kod žrtava mobinga. Funkcija ULJr takođe može da organizuje obuku za zaposlene kako se lakše suočavati sa takvim pojavama u radnoj sredini. Problem mobinga se takođe može rešavati i pravnim putem, međutim, ne želim da zalazim u pravna pitanja, jer pravo nije moja specijalnost. Smatrao sam da je dovoljno da napisem samo osnovne stvari o mobingu. Ovaj tekst možemo tumačiti naslovom ,, Pojmovno određenje mobinga,,.
      Zahvaljujem Vam se na komentaru. Nadam se da sam uspeo da odgovorim na pitanja.

      Srdačan pozdrav.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here