KUDA U januaru?

Dugo planirani odmor, opuštajući vikend ili spontani izlet, razmišljate kuda biste otišli u januaru?

Autori rubrike Putovanja vam predlažu destinacije prikladne za tekući mesec. Naše preporuke su Zaječar, Kruševac, Crni vrh Tara i salaši.

Zaječar

Leto i lepo vreme u nama budi želju za putovanjem i izletima, ali i zima i te kako ima svoje čari. Zaječar, grad na istoku naše zemlje, smešten u kotlini, okruženoj visokim planinskim vencima, ispresecanom rečnim tokovima i podzemnim i termalnim izvorima, pruža mogućnost za zabavu i uživanje u bilo koje doba godine.

Saborna crkva i Crni timok pod snegom. Izvor: static.panoramio.com

Želite li avanturu i razonodu? Osim šetnje ulicama ovog grada, postoji mogućnost odlaska na Kraljevicu – brdo iznad Zaječara. Opremljena je ski stazama i pratećom infrastrukturom, koja je čini idealnom za sve ljubitelje zimskih sportova. Gamzigradska i Nikoličevska banja smeštene u neposrednoj blizini grada, u zimskom periodu su naročito preporučljive, kako zbog termalnih i mineralnih izvora, tako i zbog izuzetno povoljne klime i čistog vazduha.

Ako rešite da ostanete u gradu: muzeji, biblioteka, mnogi spomenici i parkovi mogu biti interesantni. Večernja poseta čuvenom teatru koji nosi ime Zorana Radmilovića, upotpuniće doživljaj. Takođe se možete prepustiti zvucima roka u nekom od obližnjih klubova i uz čuveno Zaječarsko pivo i dobro društvo uživati do sitnih sati, a ukoliko ste ljubitelj narodnog melosa, onda se odlučite za neku od lokalnih kafana.

Kruševac

Kruševac je centar Rasinskog upravnog okruga a nekada je bio srednjovekovna srpska prestonica.

Naziv čarapani prvi put se pominje 1806. godine kada je grad za vreme Prvog srpskog ustanka oslobođen od turaka. Hrabri kruševljani su se u čarapama prikradali šatorima, i ubijali turske oficire i komandante.

Park “Lazarev grad” je arheološki lokalitet u kome su smešteni ostaci srednjovekovnog grada koji je knez Lazar Hrebeljanović podigao 1371. godine kao svoju prestonicu i vojno utvrđenje. Park krase crkva Lazarica, spomenik knezu Lazaru, Donžon kula i Narodni muzej.

Crkva Lazarica je biser moravske arhitekture. Podignuta je 1376. godine u čast prvorođenog sina a ujedno i naslednika prestola, despota Stefana.

Zadužbina Lazara Hrebeljanovića. Izvor:upload.wikimedia.org

Spomenik knezu Lazaru je postavljen 27. juna 1971. godine povodom proslave “Šest vekova od osnivanja grada”. Autor Nebojša Mitić iz Beograda bio je inspirisan uobičajenim položaje srednjovekovnih vladara na kovanom novcu iz tog perioda, sedeći položaj sa mačem preko krila. Vajar je građevinske sklonosti vladara istakao tako što je na levo rame figure stavio obrise srednjovekovnog grada a pod desni pazuh crkvu Lazaricu.

Donžon kula je nekada bila rampa kroz koju se ulazilo u grad. Kula je ozidana oblucima i pretpostavlja se da je to razlog zbog koga su Turci celo utvrđenje nazivali Šaren Grad (Aladža Hisar ).

Muzej u Kruševcu osvovan je 1951. godine. Danas obuhvata zbirku sa velikim brojem umetničko-istorijskih dela, tradicionalnih predmeta, fotografija i dokumenata. Postavka je izložena hronološki od praistorije do XX veka sa akcentom na vreme u kome su živeli knez Lazar i despot Stefan.

Crni vrh (Bor)

Crni vrh je planina u istočnoj Srbiji, na 30 km od Bora. Sastoji se od dve paleovulkanske kupe, od kojih se viša diže do 1043 m. Planina je izgrađena od andezita, pošumljena i slabo naseljena. Severoistočnim podnožjem vodi put Bor—Žagubica.

Skijalište na Crnom vrhu. Izvor fotografije: www.skijanje.rs/assets

Planinski masiv Crni vrh je bogat šumama, posebno bukovim, koje se smatraju jednim od najlepših u ovom delu Evrope. Prijatna planinska klima, bujno zelenilo leti i duboki snežni pokrivač zimi koji se zadržava i do kraja maja meseca, čine ovu planinu privlačnom. Planina je osim za skijaše, pravi raj i za lovce i prirodnjake.

Crni vrh je meta turista i izletnika, zbog čega je 1952. god. na ovoj planini izgrađen Planinarski dom, a nešto kasnije uređen je teren za skijanje sa uspinjačom. Skijaški centar se nalazi na 1043 metra nadmorske visine, poseduje dve žičare i više staza. Vučne naprave su tipa jednoužna dvosedežna žičara kapaciteta 1193 skijaša na sat i vučna naprava tipa T-bar (sidro) kapaciteta 1200 skijaša na sat.

Devedesetih godina započeta je gradnja jednog od najvećih zimskih centara u Evropi „Jelen – Hyatt Regency“.

Tara

Ušuškana u zapadnom delu Srbije, pripada unutrašnjem pojasu Dinarida. Zauzima površinu od 183km2 na teritoriji opština Užice i Bajina Bašta. Tara je 1981. godine proglašena za Nacionalni park sa površinom od 19200 hektara.

Od Beograda udaljena je 195km,od Užica 74 km,a Bajine Bašte 16 km.

Tara je bogata živim svetom i predstavlja živi herbarijum naše zemlje. Poseban značaj se pridaje jednoj endemskoj vrsti– Pančićevoj omorici. Zanimljivo je da ovde ima preko 250 vrsta gljiva (od kojih su samo tri otrovne). Raznolikost se primećuje i u životinjskom carstvu. Najatraktivniji su mrki medvedi, divokoze, srne i divlje svinje. Nebo iznad Tare krase orlovi i sokolovi.

Turistički prilagođene oblasti su Kaluđerske bare, Mitrovac, Zaovine, Šljivovica, Predov krst.

Kaluđerske bare na Tari. Izvor fotografije: www.kurta-tara.com

Kaluđerske bare su najatraktivnija i najrazvijenija  turistička oblast na Tari u kojoj su  zastupljeni  sportski sadržaji. Staze za šetače i bicikliste, sportski tereni i ski staze, čine ovo mesto idealnim ako želite da provedete aktivan odmor.

Čist vazduh, šetnje, srdačni domaćini, restorani sa odličnom hranom, udobni konaci i snežna idila upotpuniće odmor i pružiće vam sve što je potrebno da “napunite baterije” i spremno krenete u nove radne pobede.

Salaši

Ako niste od onih koji vole zimu i sneg, spas možete potražiti na nekom od vojvođanskih salaša. Uz zvuke tamburica i zagrljaj dragih ljudi, provešćete nezaboravno vreme.

Zimska idila na salašima. Izvor fotogradije: www.mojaputovanja.com

Salaši su poljoprivredna gazdinstva tipična za Vojvodinu i Panonsku niziju. Predstavljali su centre sela ili gradova, a na jednom salašu nekada je živelo i po tri generacije. Danas je neznatan broj salaša zadržao svoju prvobitnu ulogu, a većina je pretvorena u turističke atrakcije.

Svaki salaš ima svoju priču, svoj pečat, koja ga čini jedinstvenim. Nekada je to ljubavna priča o dvoje mladih, nekada priča o paorskoj muci, a često salaši znaju da skirvaju priče o boemskim noćima ispunjenim vinom, ženama i tamburicama.

Ako ste rešeni da januarske dane provedete na salašima, dobro pripremite vaše stomake. Dočekaće vas veliki broj tradicionalnih jela, domaća rakija i autohtono vino. Dok budete nazdravljali uspehu u novoj godini, sviraće vam tamburaški orkestar. Kada osvane novi dan, možete se provozati fijakerom, ili zajahati konja, a domaćini će vam  pokazati životinje koje uzgajaju na salašu.

PODELI
Portal Mladi
Portal Mladi je servis koji je nastao kao potreba da se na jednom mestu svakodnevno objavljuju informacije i konkursi sa idejom da se mladi informišu, edukuju i motivišu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here