Mape uma kao metod učenja

Termin „mape uma“ prvi je uneo psiholog Toni Buzan koji se bavi razvijanjem tehnika pamćenja i učenja. Umne mape imaju širok opseg primene i koriste se često u poslovne i obrazovne svrhe. Metod učenja putem mapa je efikasan, primenjiv, ubrzava učenje i produžava trajnost zapamćenog.

Istraživanja pokazuju da učenje putem stvaranja mapa uma dovodi do dugotrajnog pamćenja naučenog, jer nam mapa omogućava uvid u celinu. Bez uvida u celinu, ne možemo govoriti o pravom učenju, koje suštinski predstavlja razumevanje materije, a ne pamćenje detalja.

Kako se crtaju mape uma?

Počinje se od centra koji predstavlja ključni pojam. Zatim crtamo grane koje polaze od centra, a koje predstavljaju pojmove koji su u bliskoj vezi sa centralnim pojmom. Preporuka je da grane budu obojene različitim bojama, a da udaljenije grane budu sve manje intezivnih boja ili sve tanje. Na taj način, samom formom crtanja i bojenja, označavamo šta je najbitnije.

Poželjno je biti što više kreativan, jer na taj način koristimo obe hemisfere mozga. Iznad svake grane pišemo odgovarajući  pojam i to uvek treba biti jedna reč ili fraza, a nikada rečenica. Dozvoljeno je koristiti i simbole. Mapu možemo ograničiti onda kada imamo utisak da smo zaista zaokužili strukturu sadržaja koji želimo da trajno naučimo.

Izrađena mapa je pogodna za razgranavanje svaki put kada neki novi sadržaj asocira na jezgro već stvorene mape, tako da na ono što je trajno naučeno i smisleno uskladišteno u dugoročnoj memoriji, lako nadovezujemo novi sadržaj i širimo prvobitnu mapu. Mape uma podstiču kreativnost i višestrano, sveobuhvatno razmišljanje, i predstavljaju ne samo efikasan, već i zanimljiv način učenja.