MARKOV SVET: NOVEMBAR JE ČUDAN MESEC

    Polupuna, okrnjena šolja kafe stajala je na stolu pored Dorine pink tabakere,u kojoj je ostala samo jedna cigara.

    Pored roja pitanja u glavi, bilo je i pitanje da li uzeti poslednju cigaru i zvanično ostati bez ičega u stanu. Neverovatno je koliko novac može da usreći čoveka. Mrzim novac. Novac uslovljava, ograničava i jednostavno je neophodan.

    Sms me je trgnuo iz misli:

    – Poštovani, na vaš tekući račun dospeo je dovoljan priliv novca da sa Mikijem izlazite po najboljim mestima u gradu, da sa Dorom obiđete sva moguća mesta sa hranom u prestonici i da joj se hrana smuči, i budete mirni neki duži period. Hvala na poverenju,Vaša banka.

    Ili kako bih ja preveo sms od banke.

     

    Da, novembar je zaista čudan mesec.

    Sledećeg dana, Dora je svratila na kafu.

    – Jebote, kod tebe stvarno nema sredine – Rekla je Dora dok sam joj objašnjavao iznenadne stvari koje su se desile sa računom – Kako je na faksu?

    Posle moje zbunjuće priče i kontstantnog ponavaljanja kako nikad nisam bio ovoliko srećan, Dora je poludela.

    – Prestani da ponavaljaš da si srećan! Baksuziraš.

    Poslušao sam je ,iako sam bio siguran da ne postoji ništa više što može da me iznenadi i unesreći. Ljudi takvim mislima ili prizovu još sreće ili isprovociraju sudbinu da im opali šamar, nema sredine.

     

    Počeo sam opet da obožavam Beograd.

    Zato što sreda može da postane petak. Zato što nikad ne znaš ko će ti završiti u krevetu. Zato što nikad ne znaš gde ćeš ti završiti. Zato što ima najlepše devojke. Zato što je dovoljno veliki da možeš da počneš ispočetka.

    Osećao sam se kao ponovo stari ja. Spreman na sve i za sve.

     I onda bum.

    Da li imaš neki alarm u glavi koji ti zazvoni i kaže: ‘Ajde da ga ukanalim, vidim da je konačno srećan bez mene, večeras će me sanjati – i namerno učiniš da te sanjam kad se probudim pored druge?

    Žene su kao deca. Imaju nerazumljive porive da postavljaju čudna pitanja. Tako muškarce zatiču nespremne i bez odbrane. Možda je to puka, prirodna manifestacija ženstvenosti, instinkt kojim se osvaja nešto  nevidljivo, neko parče muške sujete, komadić naklonosti. Opet, možda je to neki tipično ženski način da se utvrdi poredak stvari. Nešto neumitno i iskonsko koliko i onih nekoliko reči kojima je Eva naterala Adama da zagrize jabuku. Pitanje koje ne traži odgovor, već ima samo jednu jedinu

    svrhu… da iskupi ili navede na greh.

     

    Mamurno jutro, povratak kući i Bajaga na radiju koji tvrdi da je ovo strašno velik grad da budeš sam u svemu.

    Dora je bila u pravu. Bio sam neumeren. Čak i u sreći umerenost je bitna. 

     

    Svako je zaslužio da ima nekoga koga će u dva ujutru pozvati da mu iseče zarastao nokat jer ne ume sam. Svako je zaslužio da ima nekoga da mu bude svedok dok uzima kredit. Svako je zaslužio da ima osobu koja će mu doneti lek kad je bolestan. Svako je zaslužio da ima nekoga na koga će moći da računa u bilo kom trenutku.

     

    Uvek sam verovao da velike ljubavi i velika prijateljstva mogu samo da unište velike stvari. Kako prolaze godine, čini mi se da te velike ljubavi i prijateljstva mogu da unište  ili potpuno promene njihov tok i velike… gluposti.

     

    Da, novembar je zaista čudan mesec.

    Marko Marijoković

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here