Mistična pojava zelene dece

Mistične pojave i bića mogu se pronaći u velikom broju istorijskih poglavlja, ali samo nekolicinu njih je ljudski razum uspeo da objasni. Jedna od velikih misterija desila se još u 12. veku u malom engleskom selu Volpitu, kada su se pojavila deca sa zelenom kožom.

Legenda, po kojoj je ovo mesto poznato u Engleskoj, ali i šire, kaže da su tokom jednog letnjeg dana radnici u polju začuli dečiji plač koji je dolazio iz nedaleka. Kada su se dali u potragu za detetom, čiji plač su čuli, radnici nisu ni slutili na kakvo iznenađenje će naići. U jami za vukove pronašli su dečaka i devojčicu, koji su imali boju kože kakvu niko od prisutnih nikada nije video. Naime, oboje su imali kožu zelene boje, nosili su odelo nepoznatog kroja i govorili su jezik koji niko nije poznavao. Ljudi iz sela bili su prestravljeni ovim iznenadnim posetiocima, ali u isto vreme su bili radoznali da saznaju odakle potiču. Decu su odveli u selo i smestili ih kod Ričarda de Kalnea, imućnog lokalnog zemljoradnika, gde su pokušali da ih nahrane i ugreju. Međutim, oboje su od hrane koja im je bila ponuđena jeli samo grašak.

Kako je dečak stalno bio bolešljiv, ubrzo je preminuo. Njegova sestra se postepeno prilagođavala životu u Volpitu, učila je engleski jezik i počela je da jede raznovrsniju hranu, nakon čega je njene kože izgubila zelenu boju i poprimila normalnu nijansu. Kada je savladala jezik svojih, i dalje znatiženjih, domaćina, devojčica je ispričala čudesnu priču, po kojoj su ona i njen brat došli iz zemlje Sent Martin u kojoj svi imaju zelenu boju kože. Nije mogla da im objasni gde se to mesto tačno nalazi, ali ga je opisala kao mesto u kome vlada večiti sumrak i da je od osvetljene zemlje bilo razdvojeno rekom, koju se niko nikada nije usudio da pređe. Tog dana kada su ona i njen brat došli, čuli su zvuk zvona, koji ih je odveo do tamne pećine i nakon lutanja u mraku, odjednom su se našli u Volpitu. Neka svedočenja tvrde da je devojčica uzela ime Agnes Bare i da je ostala da živi u selu, gde se udala i provela ceo svoj život.

Dokaz da ova priča ni danas nije zastarela je da se mnogi istraživači još uvek bave ovom temom. Naime, jedan od najsavremenijih ljubitelja ove priče je Pol Haris, čije je objašnjenje ove misterije široko prihvaćeno. U svojoj studiji iz 1998. godine rekao je da su deca verovatno bolovala od hloroze, takozvane „zelene bolesti“, zbog koje im je koža poprimila zelenkastu boju, kao i da su poreklom bili Flamanci, čime bi se objasnio nepoznati jezik kojim su se služili. Iako Harisove hipoteze odgovaraju na mnoga pitanja na realističan način, ipak su opovrgnute.

Čini se da ova mistična pojava „zelene dece“ ne može biti objašnjena, ali upravo ta zagonetnost održava ovu priču u životu i mnogo vekova kasnije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here