Muzički petak: Vird Al Jankovič – Mejnstrim parodija

Sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina muzička industrija rasla je vrtoglavom brzinom. Angažman u promovisanju muzike kroz vizualne medije, bio je u ekspanziji pa se često znalo desiti da pretenciozni, prazni stihovi imaju još apsurdnije video izdanje. Treba biti iskren i reći da je svako vreme, pored komičnih pesama i spotova izrodilo i ogromne hitove koji se i danas pevaju. Alfred Metju Jankovič (Wird Al) je to posmatrao još kao mali dečak i razvijao neke ideje.

Mnogi ga smatraju parodistom, međutim on je zapravo satiričar. Izvrgava ruglu ono što se medijski opravdano/neopravdano eksponira i forsira. U priču je krenuo iz čiste zabave, a završio kao uspešan izvođač. „Otkačeni Al“ je Srbin poreklom, pa bismo i mogli shvatiti potrebu za parodijom, ismevanjem i humorom. To su ti balkanski geni. Karijeru je započeo još 1976. godine. Svirao je harmoniku od malih nogu i najviše se zanimao izvodeći polku i stvarajući u istom žanru. Slušao je rock i pop, gledao Pajtonovce i došao do jedine logične ideje – ukrstiti ove žanrove. U tinejdžerskim godinama, imao je prvi nastup u radio emisiji DR Demento čija je tema bila pripovedanje na radiju, humor i naravno rock and roll. Al je poslao kasetu koju je snimao u svojoj sobi i na kojoj su se nalazile prve originlane parodije.

Prva pesma koju je Dr. Demento pusti u program bila je „ Belvedere Crusing“, komičan opis Alove dalje familije. Prvi korak bio je načinjen. Do početka studija, nastavio je da snima više za sebe, a onda mu se ukazala prilika da postane DJ na lokalnoj studentskoj radio stanici. U svojoj autorskoj emisiji promovisao je sledeći singl „Take me down“, jednostavna pesma u kojoj je ismevao lokalne građevine kao što je Avenija žvaka. Krajem 1979. izašao je veliki hit benda The Knack, „My Sharonna“ u kom je Al video svoju priliku. Napravio je pesmu „ My Bologna“, poslao je Dr. Dementu i dobio hit! Ubrzo je upoznao i The Knack kojima se parodija toliko svidela da su ga preporučili svojoj izdavačkoj kući. Al više nije koračao, već trčao kao uspehu. Sledeći hit bila je parodija na pesmu grupe Queen „Another one bites the dust“ promenjena u „Another one rides the bus“ koja ga je dovela i do prvog nastupa na televiziji. Bio je neobičan. Niko nije navikao na tolika ismevanja u muzičkoj industriji i uglavnom su, kako publika, tako i čelnici industrije, a i sami izvođači koje je imitirao u neku ruku, bili zadovoljni.

Prva turneja zbila se 1981. godine i tada je Al počeo sa osvajanjem Amerike. Brzo se peo stepenica uspeha od studentskih domova do koncertnih hala. Njegova glavna ideja i dalje je bio jedan apsurd za šaku smeha. Usledili su „I love Rocky road“, „Ricky“, „Eat it“, „Fat“ i sa njima, Alovo mesto na tek stvorenom MTV. Do 1985. godine uspeo je da napravio parodiju na samog sebe u dokumentarcu o svom životu  „The Complete Al“. Na ovaj korak se odlučio jer je do te godine snimljeno jedno beskorisno brdo dokumentaraca o samo destruktivnim muzičarima i tako se nastavilo do kraja dekade. Devedesetih je ostao inspirisan kao i u prošloj dekadi gde su najveća inspiracije bili Nirvana, MC Hammer, Red Hot Chili Peppers, Aerosmith, Coolio, TLC, The Offspring. Novi milenijum nije krenuo najbolje, ali ovogodišnji album „Mandatory Fun“ je vratio dane stare slave. Ovo je najkičastija dekada do sada i izbor je zaista težak. Tokom godina reakcije „ismevanih“ su se podelile. Michael Jackson, Nirvana, Mark Knopfler, Don McLean i Lady Gaga spadaju u one koji su bili oduševljeni, dok su Coolio i Eminem tražili zabrane parodija.

Za potpuni utisak neophodno je pogledati i spotove onih pesama za koje su rađeni. U svakom slučaju, obavezno preslušavanje zahtevaju: „Amish paradise“, „Another one rides the bus“, „Bedrock anthem“. „Canadian idiot“, „Dare to be stupid“, „Foil“, „Gotta boogie“ (autorska),  „Girls just wanna have lunch“, „Money for nothing/Beverly Hillbillies“, „She never told me she was a mime“, „Smells like Nirvana“, „Tacky“, „Word crimes“ .

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here