Opismeni se na mreži!

Otvorite poslednju poruku koju ste poslali prijatelju i pogledajte da li ste slova pisali sa kvačicama. Koliko danas obraćamo pažnju na to? Zašto toliko volimo ošišanu latinicu?

Era interneta je već zamenila tradicionalan vid komunikacije putem olovke i papira, i zauzela je važan segment u našim životima. Društvene mreže, kao što su Fejsbuk i Tviter predstavljaju najčešće korišćene internet programe u dvadeset prvom veku. To govori o želji za komuniciranjem, predstavljanjem i promocijom.

Korišćenje kvačica

Za slovo sa kvačicom u latiničnom pismu, kao i za odgovarajuće slovo bez kvačice, na računaru treba pritisnuti jedan taster. Stvar je u navici. Ko je navikao da kuca slova bez kvačice, teško mu je da ponovo uči, a takvo pisanje nije pravilno. To nas dovodi do zbunjujućih primera: Izgorela mi je koza. Idem na sisanje. Gde je cica? Strasno je to sto se desilo.

Često su u upotrebi i kombinacije dvaju slova koja predstavljaju š, č, ć, ž – sh, ch, tj, zh. Tako imamo primere shalish se, sachekaj, pitje, pozhuri, chasha, vecheras. Još češća pojava jeste pisanje dj umesto đ: djak, dodji, vidjen.

Sve to potiče od prvih mobilnih telefona koji nisu imali mogućnost pisanja dijakritičkih znakova, a onda i od tastatura. Danas imamo tastature sa srpskim slovima, međutim, ljudima je bitnija brzina prenošenja poruke koja je na društvenim mrežama veliki i najčešći uzrok grešaka prilikom kucanja.

Mladi se izražavaju žargonom, rečenice su nepotpune, a često i nedorečene. Reči koje se u svakodnevnom govoru koriste svedene su na minimum. Sve više se upotrebljavaju emotikoni koji opisuju raspoloženja. U proseku dnevno upotrebimo samo oko dve stotine reči. „Učenici viših razreda osnovne škole ne znaju značenje reči koje možemo čuti u svakodnevnom govoru, poput reči: plato, kolekcija, izazov, terazije”, navela je Jelena Stevanović iz Instituta za pedagoška istraživanja i podsetila da mladi, umesto prideva „izvanredno”, „divno”, „lepo”, kažu da je sve kul, ekstra, super. 

Najčešće skraćenice

Svesni smo i prisustva novokovanih skraćenica, i to od stranih reči: btw (by the way – usput); omg (oh, my God – O, Bože); lol (laughing out loud – grohotom se smejem); bff (best friends forever – zauvek najbolji prijatelji); pls (please – molim te).  Ali, i od naših reči se prave skraćenice koje nisu u skladu sa važećim pravopisom: vtp ili wtp (volim te puno); nzm (ne znam); vrv (verovatno); bzv (bezveze) itd. Često se javlja i x – extra, experimentisanje, index.

To je posledica brzog života i niko ne želi da troši vreme pri kucanju dugih poruka i na nepotrebno rasplinjanje. Time se umnogome narušava jezik u svom osnovnom smislu.

Neke društvene mreže imaju ograničen broj karaktera, što ima negativni uticaj. Izostavljaju se znaci interpunkcije, ali se istovremeno uočava masovno pisanje malih slova umesto velikih čak i na početku rečenice. Na primer: druže ti si nepismen. Druže, ti si nepismen.

Upotreba razmaka:

1. posle tačke, upitnika, uzvičnika
2. pre i posle zagrade i navodnika
3. prilikom upotrebe kose crte ako je koristimo za razdvajanje.

Pismenost na internetu je danas podjednako važna kao i u ostalim vidovima komunikacije. Obaveštenost o dešavanjima na društvenim mrežama meri se time da li je neko u toku sa aktuelnim događajima ili ne. Upravo se to može iskoristiti u razvijanju jezičkih navika i kulture. Različite tribine i seminari ukazali bi na značaj korišćenja sopstvenog jezika i doprineli bi širenju svesti o poznavanju jezika i pravopisa.

Profesor i šef Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, Veljko Brborić, ističe: „Svi mi se svakodnevno obraćamo jedni drugima. Naravno, najvažnije je šta kažemo, ali je vrlo važno i kako to kažemo, odnosno napišemo.”

Ne potcenjujte kvačice i pravopis.

Da li ste zakazali sisanje i satiranje za sutra?