Ruisova „Četiri sporazuma“
Brige. Napetost. Nervoza. Stres. Zvuči poznato? Nažalost, ovo su najčešće teme današnjice koje sve više okupiraju kako starije tako i mlade osobe. U ljudima se nakupljaju negativne misli pokrenute tzv. negativnom energijom, koju neretko prenose na svoje bližnje, pri čemu se ovaj krug nikada ne zatvara. Uzroci stresa su različiti: to može biti nezadovoljstvo poslom, porodičnim ili ljubavnim životom, finansijama, itd
Razloge je najlakše pronaći i ima ih previše. Neki su se čak toliko navikli na ovakav način razmišljanja da im je svaki drugi vid življenja pogrešan i stran. Ono što predstavlja pravi izazov za savremenog čoveka koji živi u periodu u kome se sve obavlja užurbano, u kome čak i hrana biva zamenjena genetski-modifikovanim proizvodima, jeste postati svestan da je on sam jedini odgovoran za svoj život.
Ono što nas pokreće, motiviše i inspiriše jeste naš Um, naše misli. Nije beznačajna naša izreka: «Kakve su ti misli, takav ti je život». Pokazalo se da je istinita. Ljudi ne shvataju da svako od nas ima sposobnost da promeni dosadašnji način razmišljanja usmeravajući ga ka boljem, produktivnijem. Najčešće je potrebno da se desi ozbiljan zdravstveni problem kako bi se odlučili na taj korak. Kako ne bismo čekali da se to desi, zašto ne bismo pokušali već danas? Odluka je na nama.
Migel Ruis, meksički autor koji je svoje delo posvetio toltečkom spiritualizmu, samo je jedan od mnogih u nizu koji pokušavaju da pronađu sreću i unutrašnji mir. Shvativši da je, kroz otkrivanje svog toltečkog porekla, i sam jedan od njih, odlučio je da istražuje njihovo učenje i primeni ga na sebi. Njegovom odlukom da otkriveno podeli sa nama nastaju i „Četiri sporazuma“, knjiga koja je prodata u čak više miliona primeraka. Ona nam pokazuje sve greške koje pravimo u svakodnevnim situacijama i međuljudskim odnosima. Iako su bazirana na starim toltečkim mudrostima, četiri sporazuma su primenjiva i danas, što samo dokazuje koliko dugo začaran krug negativnih misli može da traje.
Četiri sporazuma
Migel Ruis smatra da čovek treba da usvoji sledeća četiri dogovora sa samim sobom, kako bi bolje razumeo ne samo sebe nego i druge ljude:
- Besprekorno koristiti svoju reč;
- Ništa ne shvatati lično;
- Ne stvarati pretpostavke;
- Uvek dati svoj maksimum.
Reč je za stare Tolteke oduvek predstavljala moćno oruđe. Ona ima moć da promeni život iz korena nabolje, ali i da uništi milione nedužnih ljudi. Zato bi trebalo pažljivo je koristiti, s obzirom na to da ista reč neće predstavljati isti pojam za svakoga. Moramo biti svesni da smo svi različiti, da svi imamo različita iskustva i da “drvo” nije uvek samo “drvo”.
Ruis nam predočava da bi trebalo reći samo ono što zaista mislimo, čime postajemo iskreni ne samo prema sebi, što je najbitniji uslov za ostvarenje ljubavi prema sebi, već i prema drugima. Nemojmo tračariti. Usmerimo našu reč u pravcu istine i ljubavi. Sve ostalo potiče odatle.
Otuda i drugi Ruisov sporazum, koji glasi: Ne shvataj ništa lično. Čak i kada nas uvrede na ulici ljudi koji nas ne poznaju, oni to ne čine zbog nas (jer, budimo realni, i ne poznaju nas), već zbog sebe. Iako to može da nas pokoleba, s obzirom na to da veoma često smatramo da smo odgovorni za sve što se dešava oko nas, treba shvatiti da ništa što drugi rade nije zbog nas. U pitanju su neka njihova uverenja, jer svako je različit i shvata stvari na svoj način.
Kako bismo bili sigurni u nešto, neophodno je ne pretpostavljati o tome, već se uveriti u tačnost postavljanjem pitanja i mnogim drugim sredstvima. Pogrešno je to što prilikom pretpostavljanja bivamo uvereni u tačnost određene pretpostavke, što veoma često dovodi do problema u komunikaciji. Ukoliko se nešto ne poklopi sa našom predstavom o događaju, težimo da to shvatimo lično, zbog čega smo u stanju da napravimo i dramu tamo gde je nema.
Kako bismo objedinili sva tri dogovora, dolazimo do poslednjeg – Uvek daj svoj maksimum. Da bismo bili srećni i zadovoljni sobom u svemu što činimo, neophodno je da u svakoj situaciji damo svoj maksimum. Jedino znajući da smo uradili sve što je bilo u našoj moći, možemo postići mir, čak iako je krajnji rezultat loš. Takvo saznanje nam pomaže da lakše podnesemo određeni poraz, koji ne treba shvatiti lično, jer mnogo toga što ljudi rade nije naša krivica.
Ukoliko smatrate da pravite ovakve greške, i da one bitno utiču na kvalitet vašeg života, savetujemo vam da već danas nabavite i pročitate Ruisovu knjigu.
