Sedam knjiga decembra

    Pročitaj – lista za mesec decembar u znaku je istorijskog romana. Napraviti listu od sedam istorijskih romana nije bio nimalo lak zadatak. Redakcija sajta Portal Mladi ovom spisku dodaje Tolstojev “Rat i mir”, kao i nezaobilazne romane našeg nobelovca Ive Andrića “Travnička hronika” i “Na Drini ćuprija”. Šta biste dodali vi?

    Duge noći i crne zastave,  Dejan Stojiljković

    Narečeni roman nas vodi duboko u srž, u predvorje događaja koji su, neminovno, izmenili tok istorije, kako naše, tako i evropske. U proleće 1386. godine, dok je svet još bio mlad, upadi osmanlijskih pljačkaških hordi potresaju granice. Jedan od takvih prepada otuđuje srpskom knezu Lazaru relikviju od velike važnosti. Kao i u narodnoj epici, simbolika broja tri nije zaobišla ni ovo ostvarenje, pa tako Lazar u poteru za pomenutim kivotom šalje tri svoja najbolja junaka: svog kuma, topličkog vojvodu Milana, jednog od najboljih mačevalaca tog doba – Ivana Kosančića i mladog, svojeglavog vojvodu Miloša Obilića.

    Trojka nas vodi iz Lazareve prestonice sve do Prilepa, gde stoluje starmali kraljević Marko Mrnjavčević. U to vreme, osmanski emir Murat, čuvši glasove predaka koji pozivaju na pokor svih nevernika i širenje Alahove reči svud po Romejskom carstvu, kreće u pohod iz utvrde kod Serdike. Prvo srpsko utvrđenje na udaru je Pirot, čiji je kapetan Lazar Musić, knežev rođak. On bi radije predao život Turcima, nego utvrđenje.

    U dugim, crnim noćima, dok se kroz mrtvilo mraka propinje topot bojnih bubnjeva i i vijoreći stegovi najavljuju smrt i pokor, bitka za kapije Evrope može da počne.

    Alah il ilalah.  

     

    Vreme smrti, Dobrica Ćosić

     

    Biser srpske i srbijanske književnosti. Delo koje obuhvata svu patnju i stradanje jednog naroda. Dobrica Ćosić je ovim delom nesumnjivo sebe vinuo na besmrtno nebo pisane reči. Takođe, uvrstio je sebe u verovatno najboljeg dijagnostičara i zapisničara jedne nacije. Ovo četvoroknjižje je, moramo napomenuti, bez namere da ikoga uvredimo, samo za ozbiljnije čitaoce i predane ljubitelje literature.

     Vreme smrti I – Prerovo ide u rat

     Ratnu epopeju započinje porodica Katić, s kojom su čitaoci već upoznati u, dijahronijski gledano, romanu prethodniku, Korenima. O čemu se radi? Narativ počinje objavom rata od strane austrougarske Vlade. Istovremeno, tok radnje opterećuju vojno-politička previranja u Evropi, kao i opšte raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku mobilizacije. Na kolenu jednog istorijskog trenutka dvadesetog veka, Ćosić uspešno lomi  sudbine likova ostavljajući za sobom skicu mentaliteta, uspona i ponora jedne male zemlje u samom srcu Balkana, kao i njenih žitelja, nesnađenih u trenucima pucnjeva, krvi koja natapa uniforme i seljačke košulje podjednako i plača čiji se eho još uvek odbija o ovdašnja brda. Ili još uvek plačemo?

     

    Vreme smrti II – Suvoborska bitka

    Godine 1914, srpska vojska trpi posledice ranjavanja. Spolja je nadjačana brojnošću i tehničkom naprednošću austrougarskih vojnih snaga, a iznutra je izjeda nesanica, umor, demoralisanost i sprska poslovična nesloga uparena sa folklornim pesimizmom. Dotučena, primorana je na povlačenje sa Suvoborskog fronta. Komandant Prve armije general Živojin Mišić sukobljava se sa predstavništvom Vrhovne komande i prestolonaslednikom oko povlačenja snaga u Milanovac radi oporavka i priprema za brzi kotranapad. Na nejaka pleća razbijene nejači prti se, bez pitanja i nužde, balast imperativa povratka u smrt radi života. U svitanje rata, po mnogima najvažnija bitka prošlog veka, poznatija kao Kolubarska, nalazi svoj smiraj i utočište na poslednjim stranicama ovog toma.

     

    Vreme smrti III – Valjevska bolnica

    Jedini pravi odgovor na silnu smrt i stradanje mogla je dati samo – ljubav. Valjeska vojna bolnica privila je u svoje krilo ranjenike, zarobljenike, izbegle obolele od epidemije pegavog tifusa. Kroz slabo čuvane prozore ovog zdanja, u ljudske načete duše uvukla se i humanost, požrtvovanje i sloga kakvu samo opšti haos može poneti na svojim plećima. Kako to uvek u životu biva, sva ta fešta umiranja morala je kad-tad da istupi sa scenogafije i ustupi svoje mesto nečemu. Ljubav je, poput Kolubare, pod tenzijom rata, pronašla svoj prirodni tok do Valjeva. Nema besnih kerova i bezbožničkog hvatanja za vrat. . Mirujte, vojnici i stradalnici. Sudbina je pravedno čudo.

     Vreme smrti IV – Izlazak

    Jedan narod, ma na kom meridijanu postojao, mora padati i podizati se da bi opstao. Hod u prazno nikom dobra nije doneo. Posle kiše, sunce se ponovo rađa. Priča stara koliko i čovečanstvo. Poslednji deo ove tetralogije zaokružuje kolektivnu i ličnu dramu Srba, porinutih duboko u upokojavanje duhova iz prošlosti, paralelno se baveći proterivanjem naroda, padom Beograda u austrougarske šake zakrvavljene do lakata, kao i zbeg napaćene šačice ljudstva preko albanskih gudura i golih, hladnih i beznadežnih planina.

    Šta ostaje kada vam uzmu živote, očeve, majke, decu, spaljena pribežišta, ognjišta, groblja, čak i uminule pretke? Jedno – nada. Otadžbina i dalje čeka, i dalje ostaje uverenje da vandalska stopala okupatora neće podneti vrelinu srpske zemlje.

    Ako ništa drugo, ovaj roman vrišti jednu poruku: niko i ništa ne oduzima jednom narodu pravo na nadu i veru.  

     

    Seobe, Miloš Crnjanski

    Seobe Miloša Crnjanskog, jedan od najstrože komponovanih romana u srpskoj književnosti, okreću se istoriografskoj tradiciji 18. veka. Izvor romaneskne priče Crnjanski je, naime, našao u Memoarima Simeona Piščevića, i iskustvo pojedinca, modernog čoveka, saopštio je kroz priču o prošlosti. Zanimljivo je da Crnjanski pravi svojevrsnu inverziju koja se tiče žanra istorijskog romana, s obzirom na to da se u Seobama istorijsko razrešava u domenu lirskog, pa ovaj roman i nema neki zaplet u pravom smislu te reči. Umetnička transpozicija istorijskog u roman obavljena je, dakle, u domenu lirskog, a i sami podnaslovi nose u sebi nešto od lirske patine.

    U Seobama se susrećemo sa demistifikovanjem velike nacionalne teme o Srbima kao ratničkom narodu koji “rado ide u vojnike”. U doba velikih manipulacija, kada srpska vojska ratuje za tuđ račun, kao najamnici, na strain Austrije, Vuk Isakovič lični i nacionalni identitet pokušava da uspostavi kroz Rusiju i pravoslavlje, držeći u takvim suludim okolnostima besedu o Kosovu i caru Lazaru. Kroz čitav roman provlači se osećanje besmisla rata, kao i moment istorijskog ali i ličnog razočaranja. Vuk Isakovič, moderni Odisej, ratnik i povratnik, postaje svestan “besmisla i ovog rata”, u kome ništa nije postigao i u kome se samo njegovo hodanje i seljakanje jednako nastavljalo. “Seobe mu behu dosadile”, a sve što je prošlo pokazuje se kao prazno I uzaludno: “Sve je to samo omama ljudskih očiju”. Nasuprot tom bezdanom ništavilu i praznini ukazuje mu se Rusija kao neko nadzemaljsko carstvo. U ovom modernističkom romanu Crnjanski se vraća i Tolstojevom iskustvu i postupku paralelne kompozicije: druga ravan romana prati priču o Vukovoj ženi Dafini i njegovom bratu Aranđelu, i pokazuje da glavni junak biva višestruko poražen – kao ratnik, kao muž, kao čovek…

    Vuk Isakovič prolazi, dakle, kroz jedan životni ciklus krugom nezadovoljstva i besmisla, ali to nije samo istorijski, ovozemaljski krug, već i jedan metafizički, beskrajni plavi krug, sa zvezdom u sebi, sa nadom. Završetak Seoba ostaje otvoren: na kraju se srećemo sa poetskom, utopijskom vizijom, iz koje treba da proklija nada, a čitava romaneskna istorijska priča biva omeđena simbolima tog metafizičkog sveta, u kome i jeste prava istina postojanja.

     

    Magični lavirint, Maks Aub

    Magični lavirint predstavlja sintezu šest istorijskih romana koji govore o Građanskom ratu koji je zahvatio Španiju 1936. godine.  Rat je predstavljen od prvih dana vojnih nereda pa sve do njegovog tragičnog kraja. Svih šest novela prožete su, poput lavirinta, životima različitih likova, koji se neprestano prepliću u nadi da pronađu izlaz iz teške svakodnevnice. Dok  se neki likovi pojavljuju samo na kratko, postoje i oni na koje se pisac često vraća. Ipak, uprkos velikom broju likova, protagonista ovog dela nije pojedinačan lik, već kolektiv, čime je Aub želeo da pokaže tešku sudbinu španskog naroda za vreme rata. Ljudi su depresivni, tužni, zabrinuti za svoj, i opstanak bližnjih. Aub kroz različite žanrove teži da pokaže položaj španskog naroda i njegovo nastojanje da izađe iz haosa koji ga okružuje. 

     

    Krv i lepota – Bordžije, Sara Dunant

    Roman Sare Dunant govori o čuvenoj porodici Bordžije. Bordžije su ambiciozna i neobična porodica, često surova zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva.

    Radnja romana je smeštena  u petnaesti vek, kada su lepota i stvaralaštvo Italije bili izjednačeni sa korupcijom, posebno u Rimu i samoj crkvi. U to vreme na papski presto dospeva Aleksandar VI, političar s ljubavlju prema ženama i moći, koji koristi svoju papsku moć i porodicu na putu ka uspehu.

    Magazin “People” opisao je ovaj roman Sare Dunant, autorke bestselera “U društvu kurtizane” i “Svetla srca”, kao briljantan portret porodice čija je krv gusta od ambicija i odlučnosti.

     

    Druga Bolenova kći, Filipa Gregori

    Ovo je uzbudljiva priča o sestrama Bolen, koje su zavodile i volele istog čoveka, jednog od najznačajnijih i njasurovijih ljudi svog vremena – Henrija VIII. Istorija je zapamtila Anu Bolen, svojeglavu i lepu kraljicu, koja je bila žrtva dvorskih intriga i bolesnog uma svog muža i (bukvalno) izgubila svoju lepu glavu. Međutim, ovaj roman otkriva interesantnu pozadinu njihovog odnosa i braka i upoznaje nas sa Aninom sestrom Meri. Henri VIII će primetiti Meri kao četrnaestogodišnju devojku na svom dvoru i pokazati neskrivene simpatije prema njoj. Zanesena idejom da voli princa, Meri će uskoro saznati da nije sve baš tako kako joj izgleda. Dok shvati ko je zapravo Henri VIII, on će već izgubiti interesovanje. Upletena u dvorske intrige, u zlokobnu političku igru, mlada devojka će dobiti naređenje da “poduči” svoju sestru Anu kako da zavede temperamentnog plemića. Kada Ana postane (naizgled) nezamenljiva kralju, Meri će za sve na dvoru biti poznata kao “druga Bolenova kći”. Filipa Gregori sa izuzetnom veštinom pokazuje kakav će biti  život mlade heroine i koje sve strahote vrebaju njenu porodicu u sjajnom dvorskom okruženju. Prema ovom romanu snimljen je i istoimeni film sa Skarlet Johanson, Natali Portman i Erikom Banom u glavnim ulogama.

     

    Montevideo, Bog te video, Vladimir Stanković

    “Knjiga koja je legendu o Montevideu pretvorila u kulturni fenomen.”  Gotovo da nema osobe sa naših prostora koja nije pogledala film o našoj izvanrednoj fudbalskoj reprezentanciji i prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu. Za početak višegodišnje Montevideomanije odgovorna je upravo ova knjiga Vladimira Stankovića. U njoj nije dat samo opis jednog istorijskog događaja, već i prikaz Beograda tridesetih godina prošlog veka. Ovo je priča o slavnom Tirketu i Moši, ali i o početku jedne divne fudbalske priče, o veri mladih ljudi u sport, ali iznad svega priča o jednom nevinom dobu, o zlatnim godinama srpskog fudbala. Ispričana jednostavno, još malo pa u komentatorskom maniru, ova zanimljiva priča držaće vas na  “sedištima stadiona” od korica do korica.

     

    Izbor sačinila redakcija sajta Portal Mladi

     

     

    PODELI
    Portal Mladi
    Portal Mladi je servis koji je nastao kao potreba da se na jednom mestu svakodnevno objavljuju informacije i konkursi sa idejom da se mladi informišu, edukuju i motivišu.

    2 KOMENTARA

    1. Ne bih se slozio da je istorijski roman isto shto i istorijska fikcija, tako da bih prvi u nizu uklonio sa liste… Takodje, potkrala Vam se greshka u vidu 1386. godine…

      A za istorijski roman koji treba chitati bih dodao “Pakao” Maksa Hestingsa, kao i Presfildova dela…

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here