ŠKOLSKI SISTEMI U INOSTRANSTVU: Mnogo teorije i nedovoljno prakse

    „Odliv mozgova” sve je učestaliji, prave se rotacije studenata, pakuju se koferi, napuštaju se rodni krajevi, prelaze se milje, stiču se iskustva. Ipak, jedna mana je skoro svim fakultetima zajednička, ma gde se oni nalazili − mnogo teorije i nedovoljno prakse.

    U razgovoru sa studentima iz Italije i Amerike pokušali smo da bolje upoznamo školske sisteme ovih država i uporedimo ih sa našim, procenjujući koliko naš sistem obrazovanja prati svetske trendove.

    Osnovna i srednja škola

    U Italiji

    Osnovno obrazovanje u Italiji, kao i kod nas, ima osam razreda. Posle petog razreda polažu se ispiti iz svih predmeta. Kada đaci završe svih osam razreda, dodatno rade ispite iz matematike, italijanskog (maternjeg) i engleskog jezika. Za razliku od Srbije, ne uče se hemija i fizika, čas traje 60 minuta i tek nakon prva dva održana časa pravi se pauza u trajanju od deset minuta. Neradni dan je samo nedelja.

    U Americi

    Đaci nakon završenih šest razreda upisuju „middle school”, koja traje dve godine, što kod nas odgovara sedmom i osmom razredu. Nakon toga upisuju srednju školu, odnosno „high school”.  Ona traje četiri godine, a pored četiri obavezna predmeta učenici ostale biraju po svom nahođenju.

    Upis na fakultet

    U Italiji

    Slično kao i u Srbiji, za upis na fakultet treba podneti diplomu srednje škole i položiti eliminacioni test. Ipak, na nekim fakultetima nije potrebno raditi testove. Studije uglavnom traju pet godina (tri plus dve). Odstupanja postoje – na Medicinskom fakultetu traju najmanje šest godina. Imaju tri ispitna roka: januarsko-februarski, junsko-julski i septembarski. Prijavu ispita studenti ne plaćaju, imali oni budžetski ili samofinansirajući status. Budžetski status gube automatski ukoliko ne polože potrebne ispite do krajnjeg roka.

    Školarine na državnim fakultetima su slične kao kod nas, pa ako odlučite da studirate u Italiji na državnom fakultetu za godinu morate izdvojiti od 1.400 do 1.600 evra. Budući brucoši uglavnom se odlučuju za državno školovanje, jer se školarine na privatnim fakultetima kreću od 3.000 evra.

    Saznaj više: 5 koraka do studiranja u inostranstvu

    U Americi

    Za upis na američke fakultete polažu se univerzalini testovi SATs ili ACTs. Obavezan je i esej kojim je potrebno ubediti komisiju da baš vas treba da izaberu. Ukoliko ne ispunjavate kriterijume koledža dobijate mejl sa porukom, poput: “Hvala što ste zainteresovani, ali nažalost niste harvardski material. Sve najbolje.”

    Prijava ispita se ne plaća. Tokom godine postoji nekoliko manjih ispita čiji se rezultat spaja sa svim dodatnim aktivnostima poput seminara, kvizova, obrađenih tema na predavanjima, a na kraju školske godine postoji jedan glavni, odlučujući ispit.

    Studije mogu da traju od četiri do šest godina. U Kaliforniji godina na državnom fakultetu košta od 30.000 do 50.000 dolara po semestru i cena ne uključuje knjige. Školarine na privatnim koledžima se kreću od 50.000 do 100.000 dolara.


    Studentske stipendije, domovi i slobodno vreme

    U Italiji

    Većina studentskih domova je dobro očuvana. Kada počnu svoj život u studentskom domu studenti moraju da dele sobu sa još jednom osobom, ali nakon dve godine u domu imaju pravo na jednokrevetnu sobu. Samofinansirajući studenti mesečno dvokrevetnu sobu plaćaju 180 evra, a jednokrevetnu najviše 220 evra. Domovi na severu Italije skuplji su u odnosu na one na jugu države.

    Studenti čije porodice imaju niska novčana primanja dobijaju državnu pomoć. Oni plaćaju samo prvu ratu školarine, što je prosečno 400 evra, dobijaju stan i pravo na korišćenje menze. Na ove pogodnosti utiču i dodatni faktori, poput proseka ocena i grada u kojem se nalaze. Svoje slobodno vreme brucoši i studenti često provode radeći po restoranima, kaficima ili barovima, kako bi sebi obezbedili novac za hranu, račune i provod.

    Saznaj više: Aktuelne stipendije u inostranstvu

    U Americi

    Besplatno školovanje u Americi ne postoji, ali postoji neka vrsta pomoći porodicama sa manjim primanjima. Studenti mogu da biraju kada će imati predavanja, pa tako neki izaberu da idu na predavanja prva tri dana u nedelji, dok ostale dane koriste za učenje, obavljanje privatnih obaveza i studentskih poslova. Novac koji može da se zaradi obavljanjem studentskih poslova često nije dovoljan da se svi troškovi pokriju. Domovi su organizovani ciljano za potrebe studenata, pa imaju parkove za šetnju, stazu za bicikl ili skejtbord.


     

    Informacije o školovanju u Italiji i Americi dali su nam studenti: Jasmina Stefanović (25) i Pavle Pavlović (25).

    Jasmina živi u Italiji, gde je završila srednju školu i Filološki fakultet. Trenutno stažira u centru za turističke informacije, a vikendom radi u restoranu i po potrebi prevodi za novac. Ona smatra da studenti u Italiji generalno nisu zadovoljni uslovima studiranja jer izostaje praksa. Mladima u Sribji poručila je da treba stalno da uče i informišu se o događajima u svetu, jer od toga zavisi njihova budućnost.

    Pre šest godina Pavle je iz Kalifornije došao u Srbiju da studira medicinu i sada je završna godina na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Po njegovom mišljenju, na američkim fakultetima bi trebalo smanjiti visinu školarina. On je upravo zbog toga i došao u Sribiju da studira.

    „Mislim da je školski sistem u Srbiji dobar, ali mi se ne sviđa što profesor ima poslednju i glavnu reč. Sistemu je potrebna reforma, poput korišćenja kompjutera i izbacivanja papirologije, a na to bi trebalo da utiču mladi”, napomenuo je Pavle.

    Autor: Milica Novković

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here