Svake godine Srbija postaje sve popularnija akva destinacija. Iako nemamo more, brojna jezera, reke i akvaparkovi služe nam za hlađenje u vrelim, letnjim danima. Planirate vikend putovanje, a ne znate koji akva-park da posetite ove godine, evo prilike da se o njima informišete. Svakako bi najbolje bilo, posetiti ih sve!

Spisak akva-parkova u Srbiji:

1. Akva-park Podina, Sokobanja
2. Akva-park Izvor, Aranđelovac
3. Akva-park Draguljica, Jošanička Banja
4. Akva-park Petroland, Bački Petrovac
5. Akva-park Silver Lake, Srebro jezero
6. Akva-park Mlavske terme, Banja Ždrelo, Petrovac
7. Akva-park Jagodina
8. Akva-park Sunny Hill, Vrnjačka banja
9. Akva-park Banja Junaković, Apatin
10. Akva-park Vidik, Lazarevac
11. Akva-park S-klub Jakovo

Predlažemo vam da pogledate i 12 mesta u Srbiji koja morate posetiti

Akva-park Podina

Sokobanja

Dana 21.06.2012. pušten je u rad zabavni kompleks u okviru sportsko-rekreativnog centra Podina, u Sokobanji. U letnjim mesecima, beleži posećenost i do 2 000 kupača. Udaljen je 1,5 kilometara od centra Sokobanje, pa brzo i lako možete doći do njega i iskoristiti sve pogodnosti koje pruža. Na površini od 1,6 ha, nalazi se poluolimpijski bazen sa sportskom opremom, kupalište za decu i odrasle i bazen sa 3 tobogana. Za osveženje u centru kompleksa na raspolaganju je šank-bar sa pićem, frižideri sa sladoledima, kao i suncobrani i ležaljke. U toku sezone se često održavaju sportsko-rekreativni i kulturno-zabavni sadržaji koji upotpunjuju zabavu posetilaca.

Radno vreme : od 10-19h, dok je cena ulaznica za odrasle od 350 do 450 dinara, a za decu od 250 do 350 dinara, u zavisnosti od vrste ulaznice (poludnevna ili celodnevna).

 Akva-park Izvor

Aranđelovac

Odlukom menadžmenta Aqua park će od sezone 2018. biti dostupan isključivo gostima hotela Izvor, kao i onima koji kupe dnevnu, mesečnu, tromesečnu ili godišnju SPA&Wellness kartu.

Akva park Draguljica

Jošanička banja

Na glavnom putu ka Kopaoniku, sa desne strane, pored reke Jošanice, smešten je akva park Draguljica u okviru istoimenog hotela. U prirodnom ambijentu nalazi bazen sa termalnom vodom, temperature do 78°C, koja se hladi planinskom vodom reke Jošanice. Pored bazena sa toboganom, tu je i veštačko jezero, kao i dva đakuzija. Šume u okruženju pružaju prirodnu hladovinu, od jakog, letnjeg sunca. Za potpuni užitak otvoren je restoran sa nacionalnom kuhinjom i kafić sa baštom.

Radno vreme parka je od 09-19h. Cena celodnevne ulaznice po osobi je 150 din.

Akva park Petroland

Bački Petrovac

Na 120 km od Beograda, nedaleko od Novog Sada, izgrađen je 2011. godine akva park Petroland. Na površini od 20 ha nalazi se bazen sa talasima, bazen za relaksaciju, Divlja reka – uz spuštanje na čamcu, Dečiji raj, sa kulama i atrakcijama za najmlađe, bazeni za spuštanje „East tower“ i „Hill tower“, koji nisu namenjeni za kupanje.

Brojni tobogani: „Tiger“, „Twister“, „Black Hole“, „Zebra“, „Crazy Corn“, „King Slide“, „Rainbow“ i „Kamikaze“ nude mogućnost zabave za odrasle uz veliku dozu adrenalina. Pored tobogana, tu je i adrenalin park, sa 40 prepreka raspoređenih na 3 nivoa. U okruženju akva parka su tereni za odbojku i mali fudbal na pesku, veštačka trava za košarku i fudbal, teretana na otvorenom i travnata površina za bavljenje ostalim sportovima. Postoji nekoliko plaža: Frikom (porodična), Karipska, Sportska i Panonska plaža.  U sklopu svake postoji veliki broj kafića, restorana i poslastičara.

Radno vreme je od 10-20h, a vikendom od 09-20 h. Cena ulaznica kreće se od 500 do 1 200 din za odrasle, odnosno od 400 do 800 din za decu. Cena ulaznica za adrenalin park je od 350 do 500 din. Postoje različite akcije i popusti koje se organizuju u toku sezone.

Akva park Silver Lake

Srebrno jezero, Veliko Gradište

Godine 2011. u sklopu privatnog kompleksa „Silver Lake Investment“ otvoren je akva park. Udaljen je 110 km od Beograda, na severoistoku zemlje, nedaleko od ušća reke Pek u Dunav. Na 2,5 ha površine nalaze se bazeni, restorani i šetalište. Pet bazena različite dubine, mogu da prime na čitavom kompleksu 1 200 pesetilaca.

Radno vreme akva parka je od 10- 19h.

Cena ulaznica:

Odrasli: asli 400 din radnim danima, 600 din vikendom
Deca do 12 god: 300 din radnim danima, 450 din vikendom

Akva park Mlavske terme

Petrovac na Mlavi

Jedini akva park koji radi preko cele godine, sa mogućnošću dnevnog i noćnog kupanja, smešten je u podnožju Homolja. Temperatura vode je od 30 – 40°C. Postoji šest bazena (2 zatvorena i 4 otvorena) i jedan sa slanom vodom. Termomineralna voda kojom su bazeni ispunjeni u banji RUC Ždrelo, koriste se u lečenju psorijaze, kožnih i reumatskih oboljenja. Tobogani „Kobra“, „Zebra“ i „Džungla“ rade naizmenično od 12-20h. U okruženju akva parka nalazi se smeštajni objekat Dvorac, kao i etno restoran sa banket salom i terasom.

Radno vreme akva parka od 10-20h. Cena ulaznica je 900 din za odrasle i 400 din za decu.

Akva park Jagodina

Nedaleko od centra Jagodine, smešten je akva park sa 9 bazena. Tobogani „Rafting slide“, „Wide slide“, tunel „Body slide“, Super „Multi slide“, gusarski brod, samo su neke od atrakcija u okviru ovog parka. Na površini od 5 ha smešteno je nekoliko kafića, restoran i bar, a često se na bazenima održavaju igre na vodi, biskopske projekcije i takmičenja. Tereni za mali fudbal, košarku, odbojku, stoni tenis, kao i igralište za decu, služe za zabavu i rekreaciju. Reflektori omogućavaju noćno kupanje, ali i realizaciju kasnih večernjih manifestacija na bazenima. Parking sa 1200 mesta omogućen je svim posetiocima.

Radno vreme parka je od 10-18h. Cena ulaznica je od 300 (poludnevna karta) do 500 dinara  (dnevna karta) za odrasle, odnosno od 100 do 300 dinara za decu. Kulturno zabavni program se održava od 19 – 01h.

Akva park Sunny Hill

Vrnjačka banja

Na 600 metara od centra Vrnjačke banje, smešten je luksuzno opremljen hotel, koji pored standardnih usluga lečenja, tretmana i terapija, turistima pruža mogućnost zabave. Otvoreni bazen sa termalnom vodom i nekoliko tobogana predstavljaju novitet. Brojne kulturne manifestacije, zabavni sadržaji, bioskopske projekcije održavaju se u toku letnjih meseci na terasi hotela, neposredno pored bazena.

Radno vreme je od 10 – 18h. Cena ulaznica je 500 din za odrasle i 300 din za decu. Gostima hotela korišćenje bazena i drugih pogodnosti je besplatno.

Akva park Banja Junaković

Apatin

U banji Junaković je 01.05.2012. otvoren akva park. Izgrađen je olimpijski bazen teperature do 22°C, terapijski i dečiji bazeni temperature do 32°C, bazeni sa skakaonicom i vodenim toboganom. Nedaleko od bazena na raspolaganju posetiocima je i teren za odbojku na pesku. U okviru hotela nalaze se kuglana i tereni za tenis.

Radno vreme je od 08 – 19h. Cena ulaznica je od 150 do 300 din za odrasle, a od 50 do 150 din za decu.

Aqua Park Vidik

Lazarevac

Na samo nekoliko minuta od centra Lazarevca, na prelepom uzvišenju sa svežim vazduhom i pogledom na srce Šumadije, nalazimo se mi, mesto vašeg uživanja i letnje zabave.  U okviru kompleksa nalazi se veliki parking sa XXX mesta gde mozete bezbedno ostaviti svoje automobile. Po ulasku u prostor parka možete bez dodatne naknade zauzeti ležaljku i suncobran i uživati u bazenima, toboganima, jacuzzi kadama, parku za decu itd. U kompleksu možete pronaći i welness centar sa masažama, saunom i hidromasažnom kadom (o cenama se možete informisati u samom parku).

Radno vreme je od 08:30h – 19h. Cena ulaznica je od 350 do 500 din za odrasle, a od 250 do 300 din za decu.

Akva-park S-klub

Jakovo

Pravi raj i spas od vrelih letnjih dana možete pronaći u ovom akva parku. Poseduje 8 bazena i 12 tobogana, mesto za odmor ili neviđeno adrenalinsko iskustvo i avanturu, izaberite sami. Poseduje najveći bazen u Srbiji, vodenu džunglu za decu svih uzrasta, bazen za najmlađe sa raznim atrakcijama, tropski bazen sa barom u vodi i ostrvom sa palmom. Tobogani Kamikaza, Freefall, Freefall tube, Multislide, Twister Tube sve ove atrakcije su Vam na raspolaganju za uživanje.Radno vreme je od 10h – 19h. Cena ulaznica je od 600 (poludnevna ulaznica) do 800 din (dnevna ulaznica) za odrasle, a od 300 do 400 din za decu.

The post Akva-parkovi Srbije – pregled i informacije appeared first on Portal Mladi.

Ukoliko ste bar na jedno pitanje potvrdno odgovorili, onda je ovaj tekst posvećen VAMA.

Srbija je bogata rečnim tokovima, koji u tri sliva (crnomorski, egejski i jadranski) otiču sa planine Drmanska glava, tačnije sa vrha Crnoljeva, na Kosovu i Metohiji. Reke na zapadu zemlje prolaze kroz planinski sistem Dinarida, pa su veće snage i  znatno bogatije vodom, od reka iz drugih krajeva. Prva koja se po avanturističkim sportovima ističe jeste Tara, a za njom slede Drina, Lim, Ibar, ali ni Morava, kao najduža reka Srbije, ne zaostaje mnogo za njima.

Tara – najpoznatija reka, koja pruža jedinstvenu avanturu na vodi zvanu rafting. Zbog bistrine vode, reka Tara nazvana je „suza Evrope“.  Njena kanjonska dolina je najdublja (1.330 m) i najoštrija u Evropi, a druga u svetu, posle Kolorada.  Nalazi se u okviru NP Durmitor, koga je 1980. godine, UNESCO uvrstio u Svetsku baštinu prirodnih dobara.

Kako je rafting, kao turistička ponuda, na srpsko tržište došla relativno skoro, vrlo se brzo razvila. Veliki broj turista dolazi ovde, da bi uživao u spustu, naročito tokom maja i juna meseca, kada je vodostaj reke najveći, a njena snaga vas nosi veliki brzinom niz bukove i brzake.

Svakog vikenda od maja do novembra, traje sezona raftinga Tarom, s tim što se u septembru i oktobru, rafting pretvara u splavarenje rekom, zbog manjeg vodostaja.

Prilikom dolaska u kamp, i dobro organizovanog druženja, rano ujutru se polazi do reke, gde se uzima raft oprema ( zaštitno neoprensko odelo, raft čizme, kaciga, spasilački prsluk). Pre samog polaska, vrši se obuka svih učesnika spusta, gde vam profesionalni skiperi, objašnjavaju kako da aktivno učestvujete u upravljanju čamcem. Na jedan čamac staju od 8 – 10 osoba. Nakon adekvatne raspodele mesta na čamcu, polazi se u višesatni spust. Treba imati u vidu da je maksimalna temperatura vode 12̊C. Neophodno je dobro fizičko i zdravstveno stanje svih učesnika.

Ukoliko nezaboravna avantura ne zadovolji vaše potrebe za adrenalinom, nude se izleti do jedine evropske prašume Perućice, obilazak glečerskih jezera Zelengore, Maglića i Durmitora, ali i poseta Pivskom jezeru i hidroelektrani, kao i kanjonu reke Pive, uz posetu istoimenog manastira. Postoji još nekoliko izleta u ponudi, a za koji se odlučiti zavisi od vašeg interesovanja.

Drina – reka na krajnjem zapadu Srbije, predstavlja prirodnu granicu sa BiH. Osim krstarenja rekom, posebnu atrkaciju predstavlja Drinska regata, koja se tradicionalno održava ove godine od 20.07. – 24. 07. 2016. Od 2012. počeo je da se organizuje i MOST FEST u okviru regate, gde svake večeri poznati DJ-evi, pevači rok, zabavne i narodne muzike, kao i nezaobilazni trubači zagrevaju atmosferu tokom regate. Muzički program se organizuje na jezeru Perućac.

U regati mogu učestvovati svi koji imaju pneumatska plovila (plastična i gumena). Spust traje oko 9 sati i za to vreme se pređe oko 40 km.

Dan tradicionalnog održavanja regate Internacionalna rafting federacija je proglasila za Svetski Dan Raftinga.

Limska regata je još jedan događaj u Zapadnoj Srbiji, koji se ove godine održava od 27.05.-29.05.2016. Sa ovim datumom otpočinje letnja turistička sezona u opštinama kroz koje protiče reka Lim. Ona traje oko 6 meseci, od kraja aprila, do početka novembra. Reka Sopotnica je pritoka Lima, pa je splavarenje Sopotnicom, podjednako zanimljivo turistima koji žele uživati u slatkim vodama naše zemlje.

Ibar – popularno po splavarenju, naročito za vreme manifestacije zvane „Spust bez granica“. Održava se  09.07. i 10.07.2016. Dobar zabavni program i veliki broj plovila na reci, karakterišu ove dane. Cilj je da se mladi zabave, budu kreativni, takmiče u sportovima na vodi i terenu i u pripremanju ribljih specijaliteta. Ukoliko na sve to, želite da se upoznate sa prirodnim i kulturnim lepotama, nude se izleti do Kopaonika, Banjske, tvrđave na Zvečanskom visu,kao i poseta Raškoj sa manastirima u okruženju.

Na reci Moravi se u toku avgusta meseca organizuje tradcionalna manifestacija Grdelička regata. Ona je revijalnog karaktera. Sva plovila na reci moraju biti bez motornog pogona. Uglavnom se koriste drveni čamci, gume i kajaci. Plovi se svega 7 km, tačnije od Grdelice do Leskovca. Zbog prepreka i niskog vodostaja, provede se i do 5 sati na vodi, da bi se stiglo do cilja. Za vreme trajanja spusta, u gradu se održava kulturno-zabavni program i takmičenja.

The post Rafting u Srbiji: Doživite nezaboravnu avanturu! appeared first on Portal Mladi.

Ostrva Bali

Na kopnu se protežu brojna pirinčana polja, ispresecana rekom i ponekim vodopadom, tropske kišne šume, razne životinje i drevni hramovi. Mala, do skoro nepoznata sela, preko noći su postala svetske turističke destinacije, kako ljubitelja prirode i surfera, tako i zaljubljenih i mladih bračnih parova.

Čiste, uređene plaže, ljubazni domaćini, ukusni zalogaji, prijatni mirisi, zabavni festivali praćeni igrom i ceremonijama na koje turisti iz ostalog dela sveta nisu navikli. Postoji veliki broj prodavnica, restorana, diskoteka, luksuznih hotela (najčešće kategorisanih sa 4 ili više zvezdica) i drugih pogodnosti za opuštanje i uživanje.

Obavezna je poseta parku leptira, parku majmuna, malim turističkim selima, radionicama za pravljenje rezbarija od drveta, draguljarnica. Treba se oprobati u ronjenju, gde će vas očarati bogati podvodni svet, ili u kuvanju balinežanskih specijaliteta, prijavom na specijalizovani kulinarski kurs. Iako je Bali malo indonežansko ostrvo, smešteno između Jave na zapadu i Lomboke na istoku, nudi savršen odmor.

Denpasar

Glavni grad ostrva jeste mesto Denpasar. Njegovo ime potiče od balinežanskih reči „den“ – sever i „pasar“ – pijaca, što bi značilo pijačni grad na severu. Danas predstavlja kulturno sedište ostrva, sa palatom davnih vladajućih porodica, muzejima, galerijama i hramovima. U njemu se nalazi i vazdušna luka, a blizina drugih gradova predstavlja još jedan razlog zbog čega turisti najčešće ovde odsedaju.

Festival umetnosti održava se svake godine u junu u Denpasaru i okolnim selima. Tada je mesto krcato turistima, ali i lokalcima, koji nude svoje proizvode u vidu hrane, slika, figura sa simbolima Indonezije i samog ostrva. Predstave, muzički i zabavni sadržaji daju festivalu posebnu notu.

Ubud

Ubud je smešten 25 kilometara severno od Denpasara. Sastoji se od 14 međusobno sraslih sela, koji poštuju svoju tradiciju, religiju i običaje. Staromodan način gradnje, jednostavan život na selu, kuće sa slamnatim krovovima, obično građene bez zidova i izrazito srećni ljudi jesu ono što se prvo uočava u Ubudu. Centralni deo grada je komercijalizovan i prilagođen potrebama turista, sa diskotekama, ugostiteljskim objektima i prodavnicama.

Šuma majmuna, botanička bašta, palata i muzeji, ali i turističke ture ragledanja ostrva biciklom, pešaka ili rafting rekom Ayung, kao i mogućnost posete hramovima samo su neke od ponuđenih atrakcija.

Sanur

Sanur predstavlja jedno od najranije turistički valorizovanih mesta na ostrvu. Nekoliko muzeja i galerija, hramovi, bašta orhideja, kornjače i kitovi, koji u određenom periodu godine dolaze do obala daju određenu prepoznatljivost mestu. Mogućnost surfovanja i ronjenja, ali i samo uživanje na prvoj uređenoj plaži ostrva Bali ili spa centrima raspoređenim duž obale popularne su aktivnosti.

Hramovi

Iako je Indonezija muslimanska država, ostrvo Bali odlikuje se velikim procentom (preko 90%) hindu vernika. Hramovi podignuti blizu reka, minule gradnje, čuvaju najsvetija božanstva kojima se Balinežani klanjaju. Neki od najznačajnijih hramova jesu:

Tanah Lot – podignut u 16. veku od strane sveštenika koji je došao sa Jave. Izgrađen je na vrhu ogromne stene okružene morem, u čijem se podnožju nalaze zmije-otrovnice. Za njih se veruje da hram čuvaju od zlih duhova i provalnika.

Pura Besakih – nazvan još i „Hram Majka“ predstavlja najveći i najsvetiji hram na Baliju. Sedište mu je na planini Gunung Agung, a do hrama se mora preći preko 1 000 stepenika. Tri glavna hrama posvećena su hindu trojstvu (Šivi, Brahmi i Višnu), dok se oko njih nalazi još 18 manjih hramova.

Plaže

Ukoliko želite da boravite na nekoj od najlepših plaža sveta, onda je ostrvo Bali pravo mesto. Sa jedne strane obale je sitan pesak, prozirno more i šum talasa. Dok se sa druge strane izdižu visoki klifovi iznad morske površine, čineći nesalomivu prepreku vodenoj masi koja uz buku, stvara bele oblake od morske prašine. Kontrast plavetnilu neba i vode, predstavljaju zlatne plaže, zelene šume i polja.

Najpoznatija plaža ostrva jeste Nusa Dua (balinežanski označava dva ostrva). U toku oseke, voda se povlači i nastaje peščani sprud, koji povezuje dva ostrva. Oba ostrva su autentična po velikom broju svetski poznatih hotelskih lanaca, privatnih vila, ugostiteljskih objekata i sportskih terena.

Plaža Dreamland na jugoistoku ostrva, poput plaže Kuta, nešto severnije, predstavlja raj za surfere, zbog jakih morskih struja. Dok je Padang-Padang plaža uvala do koje se dolazi strmim stepenicama, pored visokih stena i drveća sa krošnjama u kojima uživaju majmuni.

Bali je svoju popularnost povećao zahvaljujući knjizi, a kasnije i filmu „Jedi, moli voli“. Ukoliko želite da prošetate prirodno uređenom scenom, uživate u miru, doživite nove avanture, onda je Bali vaša sledeća destinacija. Razmislite…

Korisne informacije:

• Ostrvo Bali  nalazi se na krajnjem jugu Republike Indonezije, koja se sastoji od oko 17 500 ostrva.
• Zvanični jezik je indonežanski, a valuta je rupi.
• Prosečna godišnja temperatura je 27 ̊ C. U periodu novembar – mart padaju monsunske kiše.
• Veći deo stanovništva ostrva ispoveda hinduizam.
• Ngurah Rai International Airport je naziv aerodroma u Danpasaru,  prestonici ostrva Bali.

The post Tropski raj u Indijskom okeanu – ostrvo Bali appeared first on Portal Mladi.

Možda niste ljubitelj, niti poznavalac klasične muzike, ali za čudo od deteta (Wunderkind-a) – Mocarta ste za sigurno čuli. Još kao dete pokazao je talenat za muziku, što je uslovilo dalji razvoj njegove karijere. Ona je rasla vrloglavom brzinom, ali rana smrt (sa 35 godina) uzrokovala je njen kraj. Između ostalog, grad je po njemu postao večan, jer nosi sećanje na legendu i čoveka sjajnih sposobnosti i neponovljivog talenta. Poseta rodnoj kući Mocarta predstavlja atrakciju i obaveznu stanicu turista.

Nekoliko muzeja, među kojima se ističe Muzej moderne umetnosti ima stalnu postavku austrijske moderne. Sa njegovog krova, gde je smešten i panoramski elitni restoran, pruža se jedinstveni pogled na grad, visoke kule, dvorce, crkve, parkove, reku Salzach, ali i planinske vrhove uvek prekrivene snegom. Iako obrok u njemu nije pogodan za svačiji džep, pogled na panoramu je potpuno besplatan.

Dvorac Festung Hohensalzburg nalazi se na brdu nedaleko od centra grada, do koga se može doći laganom šetnjom ili uspinjačom. U zavisnosti da li je reč o grupi, mladima ili pojedinačnim posetiocima, varira i cena karte odnosno vožnje. Svakako, cena je manje bitna zbog jedinstvenog osećaja koji imate kada dođete na vrh, jer je ceo grad pred vama.

Mirabell dvorac iz 17. veka krije mnoge tajne prošlosti. Posetiocu nudi raskošne barokne vrtove kroz koje može nesmetano da se kreće i uživa u visokim statuama i fontanama podignutim neposredno uz obalu reke Salzach. Mirabell Hall u zamku je popularna sala za venčanja, ali nije dostupna svima. Veliku popularnost kompleks je stekao kao lokacija za snimanje filma „The Sound of Music“, šezdesetih godina prošlog veka.

U Salzburgu je veliki akcenat stavljen i na religiju. Pored crkvi, katedrala i džamija, nedaleko od grada nalazi se Nonnberg Abbey. To je najstariji ženski religijski hram u nemačkom govornom području, koji datira iz 714. godine.

Grad je podeljen na Novi i Stari deo. Godine 1997. UNESCO je Stari grad uvrstio u listu svetske kulturne baštine. Jedna od ulica koja se u njemu ističe jeste Getreidegasse (rimski naziv Iuvavum). Sa pravilnikom koji se od Starih Rimljana poštuje, trgovcima se i danas nalaže da reklame rade od kovanog gvožđa. Stara kaldrma, sa datumom izgradnje ispred neke od kuća, zahtevaju poštovanje svih generacija na minula vremena. Upravo u ovoj ulici je rodna kuća Mocarta, kao i Stara gradska kuća, gde se nalazi najstariji toranj sa satom u Austriji.  

Ulica Steingasse nekada je predstavljala glavnu rutu za transport soli iz Italije. Stara kaldrma, uski prolaz i po koje stepenice, vode do mesta koja su nekada zahvaćena ratom skrivala vojnike i borce, a danas na omiljeno mesto lakalaca i turista. Mnoštvo butika, prodavnica i kafića zadovoljava potrebe putnika koji kroz nju namerno ili slučajno prolaze. Tekstopisac čuvene božićne pesme „Silent Night, Holy Night“ – Jozef Mohr rođen je u ovoj ulici, u kući broj 9.

Manifestacije

U toku godine, Salzburg je organizator skoro 4 000 manifestacija, različitog karaktera, što ga svrstava u evropsku kulturnu prestonicu. Letnji festival je naročito posećen i u toku dva meseca se na više mesta u gradu organizuju predstave, koncerti i opere. Božićni sajmovi na više lokacija u gradu privlače brojne turiste.

Noćni život

U bilo koje doba dana, meseca i godine, grad vrvi od turista i užurbanog stanovništva. Imaju dvokratno radno vreme, kako marketi i prodavnice, tako i ugostiteljski objekti, pa je turistima vrlo teško da se na to prilagode. Ukoliko ne ručate do 17 časova, vrlo je moguće da ćete ostati bez obroka, sve do 19 ili 20 sati, kada se ponovo sve otvara.

Uprkos tome, noćni život vikendom može biti vrlo interesantan. Restorani i kafići, za nešto opušteniju varijantu, kafane, sa tradicionalnom muzikom i kuhinjom, pivnice i pabovi sa rok svirkama za potpuni ugođaj, ili barovi i diskoteke, za ludi provod. Šta god odabrali, sigurno je da nećete ostati ravnodušni. Ono što je neizostavno jeste Saher hotel i kafić sa Saher tortom, Mozzart kuglama i tradicionalnom kafom koja se uz to savršeno uklapa.

The post Simfonija prirodnih boja i dečijih nota – Salzburg appeared first on Portal Mladi.

Novogodišnji i Božićni praznici su vreme opuštanja. Kako se približavaju, osećaji nam se komešaju, a ono što nas ispunjuje jesu sajmovi, festivali, božićna sela i vašari. Mirisi kuvanog vina, punča, ukus domaćih kolača, graja dece, škripa klizaljki, poneka leteća grudva koja dolazi iz nepoznatog pravca izaziva nam osmeh. U toku šetnje po snegu i zaleđenom putu ili vožnju sanki, pronalazimo spokoj, mir i radost što smo uz sve prepreke došli do novog početka. Uzimamo papir u ruke i pišemo… pismo, čestitku, otkrivamo čaroliju.

Neki od najlepših gradova – zamrznutih carstva nalaze se u Evropi, a ovo je lista nekih od njih.

BOŽIĆ U BEČU – AUSTRIJA

Prestonica Austrije očarava u bilo koje doba dana i godine, ali ukusno okićeni trgovi, ulice, parkovi čine da osetimo čaroliju praznika. Trg ispred Gradske kuće, postaje sedište Adventmarkt – vašara, koji potiče još od 1296. godine, kada ga je car Albreht uveo, ali popularnost stiče od 1975. godine. Pored njega,postoje i božićne radionice, rasprodaje po prodavnicama, kao i koncert bečke filharmonije, koji se tradicionalno svake godine održava 01. januara. Bečka šuma, zamak Majerling i vožnja čamcem podvodnim jezerom, čine samo neke od zimskih atrakcija koje vredi isprobati i doživeti u Beču.

BOŽIĆ U KELNU – NEMAČKA

Interesantan gradić na zapadu Nemačke – Keln, svake godine zasija novim božićnim sjajem. Čak 7 mesta u gradu služe za okupljanje stanovnika u hladnim zimskim danima. Specijalitet kobasice, zalivaju kuvanim vinom Gluhwein, a zaslade kuvanim knedlama prelivenim sosom od vanile i voća. Trg Domplatz u toku decembra pretvara se u pijacu gde se mogu kupiti ukrasi, pokloni, igračke.  Božična jelka visine od 25 metara ukrašena lampicama, predstavlja atrakciju grada. Muzika uličnih svirača upotpunjuje prazničnu atmosferu.

BOŽIĆ U BOLCANU – ITALIJA

Kao i svi paganski narodi, Italijani poštuju tradiciju. Svake godine spaljuju stare stvari, bacaju ih kroz prozor, skanjaju iz svog okruženja verujući da im donosi lošu sreću. Nova godina simbolizuje nove početke, zbog čega je tradicionalno dočekuju – pečenom prasetinom serviranom uz sočivo. Obrok uvek završavaju čašom dobrog vina, a za praznike često otvaraju boce italijanskog šampanjca Spumante ili Prosecco. Proslava Božića prati vašar na Piazza Valtheru, gde se pored ukrašenih jelki, klizališta i štandovi sa raznovrsnom robom, svake godine stavlja akcenat na drugačiju temu. Kombinacija nemačkog i italijanskog stila oseća se na svakom koraku.

BOŽIĆ U KOPENHAGENU – DANSKA

Na severu zemlje zimu dočekuju veselo. Božićni vašar u zabavnom parku Tivoli, sa tradicijom dugom više od 150 godina, predstavlja poseban užitak za turiste. Sve je pretvoreno u bajku, sa tradicionalnom danskom muzikom, štandovima raštrkanim do parku. Ableskiver je neizostavna božićna poslastica, koja se jede u hladnim danima. Pečena prasetina, guska, čurka ili patka predstavljaju tradicionalnu božićnu trpezu u svakom domu.

The post Božić u evropskim gradovima appeared first on Portal Mladi.

Brojni mostovi, kule, tvrđave, palate, muzeji, trgovi, pijace i restorani čine osnovu grada. Sa dva aerodroma dolaze ljude iz svih delova sveta u raskošnu prestonicu. Ostaci grčke, rimske, vizantijske i otomanske imperije svedoče o burnoj istoriji koja se ovde rađala. Kada se tragovi prošlosti umešaju u turističku ponudu Istanbula, postanete svesni da je u pitanju najjača svetska sila, koja je do 20. veka  bila nesavladiva. Vremenom je burna istorija sačuvana u starim, istorijskim spisima, u građevinama i palatama koje privlače pažnju turista.

Saznaj više: Ponuda za doček Nove godine u Istambulu

Ukoliko nikada niste, vreme je da zaplovite u avanturu satkanu prošlošću, tragovima starih civilizacija i njihovih navika, običaja i tradicije.

Istanbul iz godine u godinu beleži neverovatnu posećenost, koja  može parirati evropskim gradovima – tradicionalnim turističkim destinacijama, poput Pariza, Londona, Rima, Madrida, Berlina,…

NOVOGOŠNJA NOĆ U TAVERNI I RESTORANIMA

Ono što ga izdvaja od svih drugih gradova jeste spoj Istoka i Zapada, mešanje kulture, davanje prevelikog značaja običajima i navikama lokalnog stanovništva, koji svaki put iznenađuje turiste iz Evrope. Ispijanje kafe, čaja, zaslađivanje lokumom i baklavom i uživanje u nargilama – tradicija koju Turci poštuju, cene i sa ponosom nameću turistima. Uživanje u raznovrsnoj hrani, mirisima, igrama derviša i trbušnih plesačica uz orijentalne tonove, učiniće da osetite čari turskog hedonizma. Takvu novogodišnju noć može provesti u nekoj od mnogobrojnih taverni koje su razbacane širom grada.

Ako ste ljubitelj romantičnih večeri u paru, onda neki restoran može da ponudi svoje specijalitete, uz raki – tradicionalno piće i tursko meze, kojim obično takve večeri počinju. Uglavnom su smešteni na spratovima starih zgrada, pa je vrlo moguće da ce vam se pogled pružati na neke od veličanstvenih objekata grada  ili na Bosfor i pokretni most  Galata, koji je građen više puta.

NOVOGODIŠNJA NOĆ U KLUBOVIMA

Novogodišnja noć u klubovima i diskotekama je vrlo popularna među mladima. Različita cena ulaznica zavisi od programa koji nude. Postoje karte sa neograničenim pićem, koje su najskuplje, karte sa jednim pićem, nešto povoljnije, ili karte bez pića (piće nosite sa sobom u klub) koje su najpovoljnija varijanta. Doček na splavu je posebni doživljaj, jer uz muziku, topao prostor i živu atmosferu, posmatrate iz „prve ruke“, kako pršti vatromet nad Bosforom i mostom Galata.

NOVOGODIŠNJA NOĆ NA ULICI

Svakako za ljubitelje uličnih dočeka Nove godine, brojni trgovi nude različite programe: od DJ-eva, do turskih pevača folk i pop muzike. Oko 20 miliona ljudi sjati se tada na popularni trg Taksim, gde se preporučuje dolazak u društvu lokalaca. Nišantaš ulica nedaleko od pomenutog trga je znatno bezbednija za turiste, a sa nje se pruža dobar pogled na pomenuti vatromet u ponoć. Kadikoja ulica je dobra varijanta ludog noćnog provoda, koju začinjuju različiti zvuci, mirisi i smeh gomile.

Novogodišnju euforiju možete doživeti i šetnjom kroz grad, ali i samom obalom Bosfora, jer će vas prizor koji sledi u ponoć, očarati.

NOVOGODIŠNJA NOĆ NA BOSFORU

Još jedna od ponuda grada jeste brodić Bešektaš, koji prevozi pre ponoći do sredine Bosfora, nudi topli napitak putnicima, i posmatranje vatrometa koji se razvija i spaja na ušću Zlatnog roga, odavajući utisak prohodne prevlake, među evropskim i azijskim delom.

Kako mali deo grada pripada Evropi, Turci ne pridaju veliki značaj svetskom prazniku. Ukoliko i vi pripadate tom tipu ljudi, možete otići u azijski deo, uživati u običnoj večeri sa prjateljima, degustirati različite napitke i postati deo čarobnog grada. Izbor je na vama!

Korisne informacije:

– Zima u Istanbulu može da bude prijatna, sa temperaturama oko 7,8 stepeni, kišom, ali retko sa snegom. Zbog blizine dva mora koja ga zapljuskuju, česti su vetrovi.

– Zvanična valuta u je turska lira.

– Postoji dva aerodroma, od kojih je najveći Ataturk Havalimani, koji nosi ime nekadašnjeg, omiljenog predsednika Turske, a drugi je Sabiha Gökçen, na azijskoj strani, nazvan po njegovoj usvojenoj ćerki.

The post Novogodišnja noć u carskom gradu – Istanbul appeared first on Portal Mladi.

Peruđa je mali gradić, sa uskim ulicama, kaldrmom i brojnim stepenicama.  Centar grada (Centro Storico) do koga se dolazi mini metroom, pokretnim ili kamenim stepenicama, nalazi se na vrhu nekadašnjeg srednjevekovnog  zdanja. Na glavnom trgu, uvek prepunom turista, nalazi se veličanstvena katedrala (Duomo) i fontana Maggiore. Dok etrurski luk izgrađen u III veku p.n.e. predstavlja zaštitni znak grada. Univerzitet za strance jedan je od retkih u Evropi, koji prima toliko studenata – i do 5 000 u toku godine, i to najviše iz SAD. Zahvaljujući omladini, grad preko cele godine živi. Različiti jezici, kultura, običaji – isprepletani su u lavirintu ulica koje se seku na brojnim trgovima. Zbog toga je grad interesantan i umetnicima, slikarima, muzičarima koji oplemenjuju prirodni pejzaž svojom maštom, dajući mu poseban pečat.

Pešačka zona bogata je muzejima, prodavnicama, restoranima, kafeima, tavernama, i svako može naći nešto za sebe. Kretanje automobilom kroz grad je nepotrebno, naročito ako se aktivan tip turiste, koji voli da istražuje i otkriva. Kurs pripremanja italijanske hrane predstavlja posebnu pogodnost, gde se uz zabavu, nauči i nešto novo.

U toku leta popularan je Umbria Jazz Festival, koji privlači mlade i umetnike. Uz vedre noći i prijatne note, svi se vesele do jutra nekoliko dana. Zvanični program festivala, upotpunjen je žurkama, uličnim paradama i besplatnim koncertima na trgovima. Grad tada živi punim plućima.

Kada malo zahladi i dan postane kraći, grad se pretvara u sladak san. Proizvođači slatkiša, prelepih oblika kolača, torti i čokolada iz Italije, Evrope, ali i čitavog sveta, okuplja se da promovišu bogatstvo ukusa. Uz Baci u omotu, odgovara i baci (poljupci) sa partnerom. Ljubav je oslikana u srednjevekovnim ruševinama, u ulicama natrpanim štandovima, u svakom ćošku ovog grada. Sve se pretvara u čokolateriju, koja nudi odlične kombinacije ukusa, različite mešavine, chocolatto caldo, cappuccino, vino rosso e bianco. Kakao iz Južne Amerike stiže u Italiju, obara Ginisove rekorde u pravljenju najveće Peruđina (Perugina) čokolade. Posebni aranžmani i pakovanja svih proizvoda predstavljaju jedinstveni suvenir.

Ovogodišnji festival Eurochocolate traje od 16.10. – 25.10.2015. godine. Okuplja proizvođače, turiste koji prate festival, ali i slučajne posetioce koji ne znajući za isti, nalete na okrepljujući dodir slatkiša.

Ovako je to bilo na preslatkom Eurochocolate festival-u 2014. godine.

Dodatne informacije

Peruđa je od Beograda udaljena 1.140 kilometara, a vožnja traje oko 10 i po sati.

U Peruđi nema aerodroma, ali je najbliži u Rimu, sa aerodroma Nikola Tesla postoji nekoliko letova. Od RIma možete železnicom (Trenitalia) ili autobusom doći do grada. Vozovi idu na svakih sat vremena, dok autobusi imaju nekoliko polazaka u toku dana.

Takođe, je važno naglasiti da za ulazak u Italiju nije potrebna viza, a ostalim pojedinostima i pogodnostima možete pročitati na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Za obilazak grada dovoljno je dva dana, ali da biste osetili pravu atmosferu kojom odiše, potrebno je bar tri puta više.

Gotovo svi stanovnici grada razumeju i govore engleski jezik, za razliku od ostalih regija Italije, gde se on manje koristi.

Postoji veliki broj hotela i drugih smeštajnih kategorija koje možete pronaći na sajtu Booking.com.

The post Peruđa – grad mladih, grad umetnika, grad čokolade i jazza appeared first on Portal Mladi.

Đavolja Varoš

Spomenik prirode prvog stepena zaštite, koji se nalazi u južnoj Srbiji, na 90 km od Niša. Smeštena je na 800 metara nadmorske visine, na obroncima planine Radan. Prostor površine od 67 hektara, prekriven je dvema jarugama Đavoljom i Paklenom, gde se nalaze 202 zemljane figure. Izgrađene od peščara i laporaca, prekrivene andezitskom kapom, smatraju se malim delom znatno većeg lokaliteta u Turskoj, poznatijeg kao Kapadokija.

Požutelo lišće, daje zlatnu boju, koja preovladava ambijentom, u kombinaciji sa zemljom. Crvena voda, sa mirisom gvožđa, nekoliko razbacanih rudarskih okna i drvene stepenice, čine ambijent posebnim i u jesenjim mesecima. U slučaju hladnijeg vremena, vetra i kiše, spas možete potražiti u nekom ugostiteljskom objektu u obližnjoj Prolom banji. Uz topli napitak i prijatno društvo svako godišnje doba je lepo.

Resavska pećina

Smeštena na pola puta Beograd – Niš, 20 km od mesta Despotovca, krije jedinstveni pećinski nakit. Duga je 4,5 km, ali su turistički uređeni samo 800 metara. Izgrađena je pre više od  80 miliona godina. Vekovima je služila kao utočište pastirima i slučajnim prolaznicima, od vremenskih neprilika i divljih životinja, a danas sa ponosom dočekuje turiste. Brojni stalaktiti, stalagmiti, draperije, pećinski stubovi i ostali ukrasi, ukazuju na moć koju priroda ima nad čovekom. Sa konstantom temperaturom od 7°C, preko cele godine, idealna je za jednodnevnu posetu. Restoran u sastavu pećine, sa tradicionalnim specijalitetima, može vas okrepiti u slučaju umora, a manastiri Ravanica i Manasija, koji su u okruženju, pružiti mir.

Aleksandrovačka župa

Ukoliko ste ljubitelj grožđa i različitih sorti vina, onda je „Župska berba“ u Aleksandrovcu prava manifestacija za vas. Vinogradarstvo i vinarije na prostoru Aleksandrovca zabeležene su još u XII veku. Ljubav prema vinu prenosi se s generacije na generaciju, zbog čega vino ima poseban ukus i opojan miris.

Krajem septembra i početkom oktobra svake godine rađa se nova generacija vina. Berba grožđa, tajna pravljenja i način čuvanja vina na kraju poljoprivredne sezone, pomoći će vam da prebolite tugu za morem i kupanjem, i okrenete se ka novoj, jesenjoj avanturi u životu. U toku tri festivalska dana, sve porodice iznose svoje proizvode, nude ih posetiocama, uz po koji zalogajčić tradicionalne kuhinje, dok iz fontane na gradskom trgu neprestano teče vino iz župskih podruma. U obližnjem manastiru Ljubostinja, tada se može uživati u miru, uz koji gutljaj ovog svetog napitka.

Mokra gora

Prva asocijacija na Mokru goru, jeste nadaleko čuvena Šarganska osmica i selo Mećavnik ili Drvengrad. Šarganska Osmica predstavlja stari parni voz „Ćiru“, koji vozi jedinom prugom uskog koloseka u Srbiji. Prolazi kroz atraktivne predele, sa nekoliko divno uređenih stanica. Restoran, etno kuće i nekoliko vidikovca se nude turistima koji krenu u ovu vožnju.

Nedaleko odatle, možete se popeti na Mećavnik – etno selo Emira Kusturice, koji je želeo svima dočarati lepotu Zapadne Srbije. Izabravši odličan krajolik, uredivši sve od šinskih pragova, napravivši kuće – brvnare, sa starinskim nameštajem, svake zime dočekuje goste iz celog sveta. Čuveni „Kustendorf“, filmski festival, u trajanju od 7 dana, doprinosi atraktivnosti ovog mesta. Obližnje planine Zlatibor i Tara, brojna sela, grad Užice, čine da u svakom dobu godine uživamo.

Banja Koviljača

Vaš izbor može da bude i Banja Koviljača, koja nudi okrepljujući dodir termalne vode, u nekim od ponuđenih programa, ali i grad Loznica, na samoj granici sa Republikom Srpskom. Boravak još može upotpuniti poseta ženskom manastiru Tronoša, ispred koga je česma koju su podigli Jug Bogdan i devet braće Jugovića, ali i planina Gučevo i planina Cer, koje se strmo uzdižu nad dolinom Drine, čineći da i jesen na Drini bude opuštajuća.

Jesenje manifestacije

Brojna sela razbacana po Vojvodini, ali i širom Srbije, u toku jesenjih meseci održavaju manifestacije na kojima prezentuju svoje proizvode: grnčariju, domaće rukotvorine, umetnost… uz narodnu muziku i stvaralaštvo, na par sati vraćamo se prirodi, selu i našim precima.

Zato neka vas jesen ne sputava da nastavite sa putovanjima. Možda su baš neka mesta prave jesenje destinacije, a da toga niste ni svesni. Dopustite da vas mirisi jesenjih plodova zavedu i povedu u novu avanturu po našoj zemlji.

The post Jesenje destinacije u Srbiji appeared first on Portal Mladi.

Stvoren je davne 1966. godine, avgusta meseca, na inicijativu Stanka Tasića, tadašnjeg direktora niškog preduzeća za prikazivanje filmova „Slavica“. Uz pomoć beogradske filmske kuće „Morava film“ i kolege Koste Carine, oživeo je veliku ideju. Tasić je Nišu dodelio prepoznatljivost kakva ga godinama prati. Filmske susrete posvetio je glumcima – najbitnijim nosiocima festivala, a njima u čast osmišljene su brojne nagrade, zvanične i nezvanične: Carica Teodora i Car Konstantin, Gran pri „Ćele kula“, danas nazvana Gran pri „Naisa“, nagrada „Slavica“, danas „Pavle Vuisić“, ali i povelje za najbolju glavnu i epizodnu mušku i žensku ulogu, povelja za debitantsku ulogu, nagrada „Ona i On“ za najbolji glumački par i druge.

Kako su godine prolazile, festival je sve više rastao, širio se i privlačio sve iz sveta sedme umetnosti. Velika svetska i naša imena predstavljena su Nišlijama za ovih pola veka postojanja. Najveću slavu postigao je film „Sutjeska“ kada se 1973. godine, brojnoj filmskoj publici poklonio glumac Ričard Barton, sa svojom suprugom Elizabet Tejlor.

„Samo malo“. Video: Jelena Đokić

Od samog osnivanja, festival se izdvajao od ostalih. Ljubaznost i gostoprimstvo domaćina – Nišlija, stavljaju se u prvi plan. Druženje sa glumcima, rediteljima, producentima, večeri provedene u muzici i pesmi, pričanju anegdota sa snimanja i prijatna atmosfera u letnjim noćima, nešto su što se večno pamti. Nagrade  koje se među glumcima dele, samo su dokaz da ih je neko primetio među ostalima. Takmičenje je ravnopravno, a sudije realne. Nema svađa, nema nesuglasica, nema međusobne borbe jedan na jedan, već samo prijatne noći, ispunjene obostranim zadovoljstvom.

Predstava. Video: Jelena Đokić

Danas se atmosfera nije mnogo promenila. Topla dobrodošlica i usklik: „Kolege glumci, Tvrđava je naša!“ i dalje odzvanja, uz gromoglasan aplauz i vatromet.

Uručenje nagrade Jelisaveti Seki Sabljić. Video: Jelena Đokić

 Ovogodišnje izdanje nazvano je „Pod sjajem zvezda“. Veče je tako i proteklo, pod zvezdanim nebom, uz pesmu niške vokalne grupe „Konstantin“, šale niškog Kalče (inače glumca Desimira Stanojevića), predstavljanje stručnog žirija koga ove godine čine Branislav Zeremski i Dragan Mićanović, na čijem je čelu glumica Vesna Čipčić, ali i  dodelom nagrade „Pavle Vuisić“ koja je ove godine pripala sjajnoj glumici Jelisaveti Seki Sabljić, dok će se ostale nagrade u hodu otkrivati.

Predaja ključa tvrđave. Video: Jelena Đokić

Filmovi koji su se prvo veče predstavili bili su „Bićemo prvaci sveta“ i „Mali Budo“. Ostalih 6 večeri predstaviće se „Panama“ i „Nebo iznad nas“, „Branio sam Mladu Bosnu“, „Otvoreni kavez“ i „Isceljenje“. Utorak će otvoriti filmovi „Bez stepenika“, „Za kralja i otadžbinu“ i „Talog“, zatim „Ničije dete“, „Amanet“ i „Travelator“. „Enklava“, „Gorčilo“ i „Jednaki“ su planirani za pretposlednje veče festivala, dok će na kraju, po svečanom zatvaranju i dodeli nagrada, uslediti film „Panta Draškić – cena časti“ i „Stari Niš – Moj Niš“.

Vatromet. Video: Jelena Đokić

Iako je na veliku žalost, značaj festivala na jugu Srbije i ovog velikog jubileja zanemaren, ostaje mi da pozovem sve ljubitelje filma, da se pridruže proslavi, uveličaju svečanost svojim prisustvom i da ožive grad Niš kroz priču o utiscima koje ste poneli iz hladne, avgustovske noći sa letnje pozornice.

Dobrodošli u večiti grad glumaca!

The post Filmski susreti u Nišu appeared first on Portal Mladi.

Uz posetu Rajkovoj pećini i arheološkom nalazištu Lepenski Vir, sa zabavom na plaži preko dana u vidu takmičenja i organizovanih igara, i koncerata pop i rok bendova, kao i Marije Šerifović i Dejana Petrovića i Big Benda, u toku večeri, do noćnih žurki na plaži, gde su muziku puštali brojni DJ-evi.

Sve je stalo u šest ludih dana, pod suncem okupanim Donjim Milanovcem, uz plavetnilo Dunava. Uređen dok sa privezanim brodićima i dugačak kej sa nekoliko mesta za skrivanje pod hladovinom u toku dana, kao i peskovita plaža, uvek krcata ljudima, daju ovom mestu jedinstveni šmek, koji treba osetiti.

Prvi međunarodni festival Danube Fun Fest, ugostio je posetioce iz Alžira, Azerbejdžana, Tunisa, Grčke, Holandije, kao i veliki broj Srba iz svih krajeva. Smeštaj je bio obezbeđen u hotelu „Lepenski Vir“, đačkom internatu i kampu. Lokalne kafane poput „Lepenske ribice“ i „Čarobne ribice“, ugostile su sve velikim izborom jela i pića. Poseban doživljaj pružao je bar „Teuta“ sa predivnim pogledom na Dunav, uz prijatnu atmosferu i odličnu kafu.

Iako malo, mesto odiše velikom lepotom, koja se u ostalim gradovima retko gde može pronaći. Brojni vidikovci, pružaju osećaj da smo skriveni u Bokokotorskom zalivu, a zapravo je u pitanju velika reka – vodena granica između Srbije i Rumunije. Brojni kruzeri koji u toku dana pristaju, dovoze goste, koji su u toku festivala, pored šetnje i kupovine suvenira, mogli da uživaju u pogledu na zabavu mladih raštrkanih po gradu. Sportska takmičenja u malom fudbalu, odbojci na pesku, stonom tenisu i šahu, održavala su se u popodnevnim satima, dok je prepodne bilo ispunjeno Igrama bez granica ili nekom turističkom turom.

Rajkova pećina u Majdanpeku oduševila je posetioce, lepotom mermernih zidova prekrivenih stalaktitima, stalagmitima, draperijama i bigrenim kadama. Poseta muzeju kapetan Miše Anastasijevića, omogućila je da se sagleda život i rad jednog dobrotvora iz XIX veka, koga ni danas, rodno mesto nije zaboravilo. Još jedna od tura bila je arheološko nalazište Lepenski Vir. Udaljeno dvadesetak kilometara od Donjeg Milanovca, krije duh najstarije kulture i civilizacije. Muzej i projekciona sala sa dokumentarcem o otkrivanju samog nalazišta, čine da se za trenutak zaboravimo i prepustimo čulima predaka. Zelenilo, kuće od blata i po neko stablo upotpunjuju okolinu samog objekta čineći predivan pejzaž.

Istraživanje Đerdapske klisure i samog Nacionalnog parka, upotpunilo je Danube Fun avanturu na koju smo došli. Edukativni i kulturni karakter bio je u popunosti zadovoljen.

Sportski sadržaji su i pored jakog sunca i visokih temperatura, održani na odgovarajućim terenima. „Igre bez granica“ na plaži, ostavile su poseban pečat posetiocima, jer je pored izležavanja na pesku, potrebno i malo zabave. Organizatori su se potrudili da svaki segment festivala bude pokriven, što je uticalo da iz dana u dan, ljudi budu srećniji i ispunjeniji.

Poseban doživljaj davale su večeri pored reke, uz zabavu do ranih jutarnjih sati. Bendovi New Quartet i VIS Novi Dan, zagrevali su publiku, dok su Marija Šerifović i Dejan Petrović i Big bend privukli posetioce iz svih krajeva i uzrasta.

Za mlade, željne dobrog provoda, pobrinuli su se DJ-evi, puštajući muziku u prelepom ambijentu. Hladan pesak, u toplim letnjim noćima, uz dobro piće i muziku sa stage-a, učinili su dve večeri na plaži, nezaboravnim. Pun pogodak bili su DJ Unknown, DJ Garnier i DJ Sofrano, dok je atmosferu posebno zagrejala DJ Dea. Lude noći, dočekana zora – ispunjen cilj.

Organizator i nosilac celog projekta jeste Petar Jovanović, predsednik organizacije „Inicijativa Mladih Hoću! Mogu!“ koji je poželeo da svom mestu vrati nekadašnji sjaj, popularnost i posećenost kakvo realno zaslužuje. Kako navodi:

 „Danube Fun Fest podržan je od strane opštine Majdanpek, rudnika bakra Majdanpek, centra za kuturu Donji Milanovac, upravljača turističkog prostora Lepenski Vir, Lepenske ribice, Euroijade, i mnogih drugih organizacija i sponzora…“

Uz malo mašte, dobre volje, nekoliko desetina volontera i nešto para podigao je Milanovac na noge, a festivalu dao ne samo muzički, već i edukativni, kulturni i sportski karakter. Za nekoliko meseci, rešivši sve probleme i nepredviđene okolnosti, oživeo je ovaj kraj i spojio nespojivo. Pažljivo birani volonteri su izuzetno ljubazni domaćini, koji su ugostili svakoga ko im se našao u okruženju i učinili im boravak savršenim.

Iako nedavno završen, pripreme za drugi Danube Fun Fest će vrlo brzo početi, jer je obećano da će do godine biti još bolje. Nove karte sa lokacijama, kao i novi programi zabavnog i edukativnog sadržaja čekaju da budu otkriveni. Do tada, dozvolimo da se utisci slegnu, i čekajmo sa parolom “ Svet u Donjem Milanovcu! „ drugi Fun Fest na lepom, plavom Dunavu.

The post Danube Fun Fest – impresije appeared first on Portal Mladi.